Nikola Radičević: Sam sebi najveći protivnik

Tada i pesma navijača, onih najvernijih, koji nikada ne uslovljavaju svoju ljubav, daleko više boli, nego što donosi utehu. Upravo ta emocija se čitala na licu Nikole Radičevića dok je napuštao parket Arene, nakon poraza od CSKA.

Po njegovim reakcijama bilo je lako prepoznati bol, tugu, nervozu i sva ona osećanja koje pogode čoveka koji da celog sebe za neki cilj, a ne uspe ni da mu se približi.

Ni tih skoro pola sata koliko je bilo potrebno da svlačionica Crvene zvezde bude otvorena za medije, nije ništa promenilo.

Dok su svi oko njega uglavnom govorili o paklenom ritmu, da nema prostora za tuge i radosti, već da mora da se razmišlja o onome što sledi, a to je ovoga puta gostovanje Olimpijakosu, mladi organizator igre je i dalje bio u svojim mislima. Kada se istuširao i dodatno ohladio glavu, pitali smo ga da te misli podeli sa čitaocima Žurnala.

Samo je pokušao da pronađe prave reči i preko usana prevalio:

- Ljut sam. Zbog načina na koji smo izgledali, što smo imali previše partija i na kraju zbog načina na koji sam igrao. Što nisam uspeo da pomognem timu, na koji mislim da mogu da uradim. Nervoza je bila baš velika. I sada me drži.

Dodatno pitanje nije bilo potrebe postavljati, Radičević je počeo sam da se otvara.

- Sve razumem. CSKA je jaka ekipi, sigurno će biti na fajnal foru, ali mislim da smo mi mnogo bolji od onoga što smo pokazali. Iskreno se nadam i siguran sam da ćemo to pokazati. Ovoga puta igrali smo koliko su nam dozvolili, ali na to je najviše uticao naš preveliki respekt.

Radičević je meč završio sa dva poena, sa linije penala, za 16 minuta. Imao je i dve asistencije, ali i 4-0 za dva. Ni njemu, kao ni timu, ništa nije išlo od ruke.

Čim mu nije prošlo prvo polaganje, kao da se grč još više povećao. Kao da se ta matrica ponavlja iz meča u meč i veže mu ruke. Barem tako izgleda sa strane.

- Ne može niko da mi nametne veći pritisak nego što ja mogu sam sebi – složio se Radičević. – Sam sebi sam najveći problem. Imam ogromnu želju da pomognem ekipi i nekada to izazove kontraefekat. Trudim se, svakoga dana dajem sve od sebe. Činim sve kako bih što pre i što više bio pomoći timu. Svi se još uvek tražimo. Vidi se da imamo još dosta prostora za napredak. Kada to kažem, pre svega mislim na sebe. Mogu mnogo više i na tome radim. Svestan sam gde sam došao, da je ovo Crvena zvezda, da tu nema puno vremena, ali dajem sve od sebe i siguran sam da ćemo rasti. I tim i ja.

Ritam u kome se Crvena zvezda nosi nekoliko velikih minusa koje konkurencija rešava čarter letovima i dužim klupama. A, top su pre svega umor, putovanja i ogromna potrošnja.

Ali, ima tu i drugih efekata. Jedan od njih je što prostor za tugu ne postoji. Za Crvenu zvezdu, posle CSKA, to je veliki plus.

- Baš tako, čim se izađe iz svlačionice, mora da se misli na Olimpijakos. Šta reći o tom timu. Idemo mu na noge dva dana pošto je dobio Fenerbahče u sred Istanbula. Nakon načina na koji smo izgubili od CSKA, teško je bilo i zaspati, ali svanuo je novi dan i pred nama je novi izazov. Na put smo krenuli sa željom da pre svega igramo dobar meč i da vratimo samopouzdanje. I naravno da se opet dižemo. Da li će to biti dovoljno za pobedu, videćemo. Ali, želimo da idemo napred i da to naplatimo kroz ABA ligu – ističe Radičević.

Olimpijakos je veoma sličan CSKA, ne samo po snazi već i filozofiji koju gaji, a koja se zasniva na agresivnoj odbrani, tranziciji i lakim poenima. O tome svedoči i prosek od 72,6 primljenih poena.

- Videćemo gde možemo da tražimo svoju šansu, ali svi znamo koliko je teško igrati u Atini. Mali broj ekipa može i da pomisli da će doći do bodova na Pireju. Znamo da Olimpijakos igra izuzetno čvrsto, na mali broj poena i da ako se odlepi, to je baš teško vratiti. Moramo da igramo mnogo pametnije i čvršće. Olimpijakos forsira tu odbranu sa dosta kontakta, na šta moramo da odgovorimo istom merom. I na sve to, da imamo bolji protok lopte – zaključio je Radičević.