Vošina rasprodaja bodova i ugleda

U poslednje vreme Vojvodina je na svom terenu najpoželjniji rival. Ko god da je došao na stadion „Karađorđe“, ma koliko da je do tada bio neuspešan, kući se vraćao pevajući.

Spartak je Vojvodinu na njenom terenu isprašio s 5:0. Loš dan Novosađana? Splet nesrećnih okolnosti? Ipak, nije. Jer, i Borac je kao „fenjeraš“ sa „Karađorđa“ odneo sva tri boda (1:0). Isto je, i to još ubedljivije, uspelo i Javor Matisu. Ivanjičani su uoči gostovanja u Novom Sadu takođe bili poslednji na tabeli, ali opet se dogodilo već viđeno – 3:0 za Javor Matis!

Dakle, Vojvodina je u pomenutim utakmicama od mogućih devet osvojila nula bodova!? Pri tome, primila je 9 golova, a na suprotnoj strani terena, pred protivničkim golom, ostala je bez učinka. Grozan saldo. Nezapamćena blamaža. Rasprodaja ugleda...

Kako ovo što se u poslednje vreme događa Vojvodini može da se objasni? Haotičnom organizacionom situacijom u klubu i oko njega? Nezadovoljstvom igrača zbog neizmirenih dugovanja? Ima i toga. Dan uoči meča s Ivanjičanima u FC „Vujadin Boškov“ se više pričalo o novcu kojeg nema nego o takmičarskoj obavezi koja je, jasno, u direktnoj vezi sa time što je kasa prazna.

Može fudbalski profesionalac, lišen suvišnih emocija, okrenut isključivo sebi i svojim interesima, da doživljava klupsku kasu kao neprijateljsku organizaciju koju treba razoriti. Da, ali pod uslovom, koji je uslov svih uslova, da to čini učinkom na terenu. Najkraće rečeno - beskompromisnom borbom.

Slaviša Jokanović, kojeg kao igrača nije trebalo podučavati šta je njegova dužnost na terenu, otkrio je lekciju koju je naučio u dresu Čelsija:

- U Engleskoj, kada posle duela sa protivničkim igračem, završiš na travi, moraš odmah da se uspraviš i pokažeš da hoćeš da nastaviš da se boriš. To publika obavezno nagrađuje aplauzom. Ako se valjaš po terenu i simuliraš povredu – teško tebi. To se ne prašta.

Ovde nije reč o novcu i iznosima koji se zarađuju u engleskom fudbalu, već o shvatanjima i davno ustanovljenim principima koji moraju da se poštuju. Bez toga, nema ni para ni bodova.

U našem fudbalu sve je postavljeno naglavačke. Igrači formirani ovde ne osvrću se na to što su tribine prazne, već se samo potenciraju priče o narušenim pravima. A obaveze? O njima će se eventualno tek pod tačkom razno.

Kad firma loše posluje, jer proizvod nema prođu na tržištu, zna se šta sledi. U fudbalu se na problem sa sve praznijim tribinama spas vidi u nekome ko će doći i  istovariti džak para. U slučaju Vojvodine ta priželjkivana spasonosna adresa je – Milan Mandarić.

Ko zna, možda jednog dana i bude tako. Ali, samo pod uslovom da se zna da Milan Mandarić nije dobrotvor nego investitor. Prosto, on ulaže da bi zaradio.

A na ovakvoj Vojvodini nema toga ko će zaraditi.