On je naš profesionalni golfer. Jedan od osam najboljih na svetu u long drajvu. Bio je profesionalni ragbista u Engleskoj. Reprezentativac Srbije u dva sporta. Trener je u tenisu s najvišom licencom. Rođen u Nemačkoj. Živi u Barseloni. To je sa samo 28 godina Ilija Đurđević.
Liči na tajsonovog damata
Očigledno ste prezadovoljni saradnjom s Nikolom Tomasovićem?
– Mnogo mi je drag i simpatičan.. Podseća me na Kasa Damata, trenera Majka Tajsona…hehe... Izuzetno je naporan trening s njim, ali vrlo specifičan. Po brzini kojom sam napredovao vidi se da mnogo zna. Uvek jedva čekam da nađem vremena da skoknem do Beograda, jer nije isto kada sam radim po njegovom planu i kada mi on ukazuje na detalje. Moram pravilno da radim vežbe, a Tomas mi do detalja objasni suštinu vežbe i zašto da je baš tako obavim.
Kada smo Iliji Đurđeviću nabrojali momente navedene u lidu teksta i pitali da li se pre oseća kao podvojena ličnost ili multipraktik sportista, nasmejao se grohotom i odgovorio shodno svom vedrom karakteru uvek spreman za šalu:
– Da, osećam se srpskim Nemcem. Rođen sam 8. avgusta 1989. u Hildenu pored Dizeldorfa, jer su mama i tata odlučili 1985. da žive u toj državi. Tata je tamo radio kao teniski trener.
Trenirali ste ragbi?
– I to onaj pravi, engleski, a ne američki šou. Bavio sam se time profesionalno i od 2008. do 2014. bio u klubu Barselona. Proveo sam sezonu 2012. u Ragbi klubu Ešer u Engleskoj. Na osnovu toga pozvali su me u reprezentaciju Srbije, za koju sam se takmičio 2013. i 2014.
Kako Vam iz ugla profesionalca u ragbiju izgleda taj sport u Srbiji?
– To je jedan od najboljih ekipnih sportova. Gradi snažnog čoveka fizički i mentalno. Nauči te kako da se ponašaš u teškim situacijama i da radiš u timu. Mislim da Srbija ima mnogo potencijala da dominira u ragbiju. Ali su kod nas popularniji fudbal i neki drugi sportovi. Šteta, trebalo bi da ragbi bude u školama, kao što to čine u nekim elitnim engleskim ustanovama. Ragbi mi je mnogo dao kvaliteta za ceo život. Ne bih bio isti igrač u golfu.
U isto vreme oprobali ste se u ovom mladom olimpijskom sportu?
– Tako je. Verovatno nema mnogo onih, koji su se u istom trenutku u dva sporta takmičili za svoju državu. Ipak sam odlučio na kraju 2014. da ostavim ragbi i okrenuo sam se samo golfu.
Kako ste uopšte ušli u taj sport?
– Igrao sam ga kao klinac u Nemačkoj. Bio sam veoma perspektivan kadar za njih, ali sam izgubio kontakt s federacijom kada smo se preselili u Barselonu.
A kako ste onda postali srpski kadar?
– Obreo sam se 2007. prvi put posle mnogo godina u Beogradu. Otišao sam slučajno na Adu Ciganliju i video da imaju golf terene tamo. Postao sam prvak države 2008. U amatersku reprezentaciju pozvan sam 2010. Golf asocijacija Srbije mi je najviše pomogla u napredovanju u ovom sportu.
Kao bacač kladiva
Nikola Tomasović je bio uspešan kao kondicioni trener vrhunskih takmičara i u drugim sportovima, poput košarke i tenisa, ali nikada u golfu. O saradnji s Đurđevićem legendarni Tomas kaže:
– Ilija ima dobru motoriku. Brzo shvata šta se od njega traži. Video sam kako mu izgledaju rivali, dosta su jači od njega, pa ćemo da poradimo na tome da ih u tom segmentu dostigne. Taj sving, početni udarac u golfu, po pokretu je najsličniji bacanju kladiva. Voleo bih da Ilija može duže da boravi u Beogradu, jer je reč o tehničkim detaljima pri kojima nije dobro da mu se usadi pogrešan pokret. Za kratko vreme dosta je napredovao, sam je to osetio, pa vidimo obojica da smo na pravom putu.
I zato ste se opredelili za Srbiju, a ne za Nemačku?
– Volim ja i Nemačku, ali u Srbiji treba podržati golf, pomoći da se razvije. Nadam se da će moji uspesi dosadašnji, a pogotovo budući, jer imam ambicija, moći da doprinesem u tom stremljenju GAS–a. Takođe želim da promovišem našu kulturu i našu zemlju.
Zašto ste ostavili ragbi i posvetili se samo golfu?
– Hteo sam da u periodu najveće snage budem potpuno zdrav kako bih mogao da pređem i u profesionalce u golfu.
Koje uspehe biste izdvojili iz amaterskog perioda?
– Najveći je što sam učestvovao na tri svetska prvenstva i isto toliko puta bio sam nacionalni prvak. Na svim turnirima bio sam među prvom trojicom.
Kada ste postali profesionalac?
– Nivo da pređem u te vode dostigao sam 2015. Učestvovao sam na tri turnira: Sitges, Golf klub Teramar i Kat pro tur. Očekujem da postanem prvi Srbin na evropskom Turu ili PGA.
Kako se tu uklapa nova golf disciplina – udaranje loptice na daljinu?
– Slučajno sam se našao u long drajvu. Zanimljivo mi je bilo kada sam video kako čovek hitne lopticu preko 400 metara. Shvatio sam to kao dobru priliku da nađem sponzore.
Ni tu niste bez uspeha?
– Najveći je pobeda na Prvenstvu Portugalije u long drajvu 2016. Savladao sam mnogo dobrih igrača. Jedan od njih je Alen Moris, nekada najbolji na svetu, pa Emil Rozeberg... To je bila moja praktično prva profesionalna sezona. Posle toga sam u srpskoj štampi dobio nadimak Ilija Gromovnik. Izabran sam u osam najboljih na svetu u ovom sportu pa učestvujem redovno u Svetskoj seriji. Nadam se da ću biti u prilici da jednom odem u Srbiju kao svetski prvak u long drajvu.
Koliko ste najdalje „ispalili” lopticu?
– Moj lični rekord je 430 metara. Ostvario sam ga u Dubaiju kada sam igrao protiv Džoa Milera, dvostrukog svetskog prvaka. Takmičili smo se na jednoj rupi ko će dalje… Naravno da sam imao idealno vreme za takav udarac. Poređenja radi, na turnirima u Evropi najbolje je 400 metara.
Teniski trener s A licencom
Otkuda da ste se odlučili da učite za profesionalnog teniskog trenera?
– U novembru sam u Milanu završio internacionalnu „A” licencu za teniskog trenera, koju imaju najbolji stručnjaci u ovom sportu. Predavači su nam bili Rajner Šitler, Alberto Kasteljani, Toni Nadal… Veoma je mudro što sam to učinio, jer mi kao igraču u drugom sportu izuzetno koriste saveti koje sam čuo, posebno ono u mentalnom delu. Toni Nadal posebno jednostavno objašnjava i otkriva najveće istine.
Koliki je svetski rekord?
– Mislim blizu 500 metara, ali nisam siguran. Mora da je bilo dosta vetra i nizbrdice – smeje se Ilija.
Verovatno je potrebno dosta snage?
– Na mojih 184 centimetara visine i 93 kilograma imam benč 140 kilograma. Neki moji rivali u long drajvu su jači, na 190 kilograma.
Jeste li zato počeli da sarađujete s vrhunskim atletskim stručnjakom Nikolom Tomasovićem?
– Upoznao sam ga preko našeg zajedničkog prijatelja. Baza svakog sporta je u atletici. Nikola je sa svojim pulenima osvojio pet evropskih medalja u bacanju kugle, čemu ne treba dodatni komentar. Finaliste najvećih takmičenja, evropskih, svetskih prvenstava i olimpijskih igara ima i u ostalim bacačkim disciplinama. Bilo mi je jasno da uz njegove treninge i savete mogu brzo da napredujem.
Pa jeste li napredovali?
– Već posle mesec i po dana saradnje imao sam sving, taj početni udarac i najvažniji u golfu, brži nego ikada. Do tada sam ostvarivao maksimalno 138 milja na čas, a onda sam se ustalio na 144! Svaka milja donosi baš mnogo na tim brzinama. Planiramo da do februara dođem do 150 milja na čas, što je egal sa svetskim veličinama. To ću da demonstriram na turniru u Dubaiju. Prenosiće Skaj TV. Vidimo se „na televizoru“ – šalom je završio, kao što je i počeo Ilija Đurđević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
