DRŽAVNI POSAO: Jedan bravar na čelu je dovoljan za sva vremena!

Ni brojne obaveze na rešavanju predmeta, poput čuvenog Maslaća, niti pozivi Anje i babe, kao i novogodišnje gužve na putu ka Beogradu zbog šopinga u Inđiji najčuvenijem srpskom arhivskom triju nisu bile prepreka da dođu do naše redakcije. Izašli su sa posla sat, dva ranije, za usput poneli burek s višnjom i pravac Žurnal.

Odgovor na pitanje ko će naslediti Đorđa Čvarkova na najvažnijoj funkciji srpskog arhivatorstva, važnoj poput selektorske fotelje potražili smo u razgovoru sa njima.

Za one koji zbog brojnih obaveza u inostranstvu nisu pohvatali sve informacije Đorđe Čvarkov bi u novogodišnjoj noći trebalo da „okači patike o klin”, poslednji put pogleda registratore i tajne odaje i ode u zasluženu penziju na Pejićevim salašima.

- Sama poenta je da igramo zatvoreno, protivnici ne smeju da uđu u naš prostor, jer je opasnost u poslednjoj trećini terena… Oni ne smeju da dođu ne do stola, već da ne budu ni blizu vrata arhive – otkrio je Čvarkov taktiku koja je tolike godine donosila brojne uspehe i koju je preneo na učenike.

Đorđev višedecenijski saradnik, još iz dana dok je bio finansijski direktor, slaže se sa konstatacijom da se odlazak takvog stručnjaka može porediti samo sa penzionisanjem Aleksa Fergusona.

- Biće teško oporaviti se, ali mi mlađi koji smo tolike godine učili od njega, trudićemo se da unapredimo arhivu i učinimo je još boljom i efikasnijom – kaže Dragan Torbica.

Iskustvo je adut Torbice u trci za funkciju glavnog arhivatora.

- Zalažem se za vraćanje školskog sporta i vraćanje državnih službenika u klubove, naravno pod uslovom da je reč o školovanom kadru. Takođe, protivnik sam favorizovanja klubova iz velikih gradova. Nadam se da ću ja, Dragan Torbica biti efikasan kao trener, ali i glavni igrač i špic ekipe. U toj postavci Milan Torbica će dobiti šansu kao mlada nada. Boškić je pomoćnik kog mi je nametnula uprava, a da je sreće ne bi on bio tu, već bi u timu bio i Miloš Torbica, pa ne bi morao da igra u inostranstvu!

Boškića ni izazovni Magdin poziv na kafu nije doveo u iskušenje da ostane u Novom Sadu i propusti priliku da javnosti predstavi svoju fudbalsku viziju. Mladi i perspektivni arhivator smatra da Torbica nema kvalifikacije za selektorsku fotelju u ovom najodgovornijem trenutku.

- Trener bez licence može da radi samo u seoskom fudbalu! Moj Megadens fakultet, koji sam završio, čuven je po tome što odmah stičete evropsku licencu. Mogao bih da radim na više mesta, ali ova pozicija mi trenutno odgovara u mom fudbalskom razvoju – objašnjava Boškić razloge zbog kojih je siguran da će proći njegova kandidatura.

Uprava želi čvrstu ruku koja će zavesti red u ekipi, pa dobro obavešteni izvori kažu da tom opisu apsolutno odgovara Boškićeva supruga Anja…

- Nemam komentar. Neka ostane u krugu porodice.

Boškić ne skriva kakav stil igre će forsirati ukoliko dobije poverenje rukovodstva.

- Tata me je jednom dok sam bio baš mali vodio na Vojvodinu. Pamtim da je bilo mnogo hladno, ali se ne sećam baš kako oni igraju. Ali, recimo Arhiva bi mogla da igra napadački sa tri špica. Nešto kao Barsa… Eto,  mogao bih da budem glavni igrač Mesi, mada ima neke igračke kvalitete i kao onaj Ronaldo… Torbica bi u toj postavci bio iza nas, kao Pujol, imaju slične frizure.

Čvarkov delove izlaganja svojih učenika nije čuo, jer je telefonom ugovarao nabavku pilićarske opreme. Kad smo mu preneli Draganov plan da dovede sina u ekipu, bio je izričit:

- To ne može! Sin je koliko znam metaloglodač. A jedan bravar na čelu Arhive je dovoljan za sva vremena. Voleo bih da me nasledi neko visok, plav… Sa plavim brkovima kao Rudi Feler…

Ko će od njih dvojice naslediti Đorđa, možda saznate već u novogodišnjem specijalu „Državnog posla” Radio televizije Vojvodine. Mada se sa tribina sve više čuje skandiranje:

- I posle Čvarkova – Čvarkov!