U Limi startuje 40. izdanje Dakar relija, Gabor Sagmajster među legendama!

Specijalno za Žurnal: Predrag Milinković

Polako se privikavamo na šest sati „zakašnjenja” u odnosu na Srbiju. Svima tokom noći bar dva, tri puta zazvoni telefon.

Zove neko ko ne zna da smo u Peruu. Pa kad mu objasniš da je mrkli mrak u Južnoj Americi, brže bolje prekine vezu.

Ne zbog toga što nas je probudio, već zbog sopstvenog računa za telefon.

Veoma prijatno vreme nas je dočekalo u Limi. Ni vlažno, ni toplo, baš kao ranijih godina. Malo iznad 20 stepeni Celzijusa prava je mera za prve dane.

Pamtimo i paklenih 35 stepeni jer je u ovom delu sveta tek počelo leto, a sunce i te kako zna da „prži”.

Gabor Sagmajster, naš jedini predstavnik na 40. izdanju Dakar relija, okončao je tehnički i administrativni pregled za samo tri i po sata.

Nikad brže. Svi takmičari koji imaju najmanje deset učešća na ovom takmičenju, a motociklista iz Subotice se 11. put uzastopno pojavljuje na startu, dobijaju specijalnu karticu – „Legenda Dakara” i za njih postoji poseban red u kome, naravno, nema mnogo gužve.

Da bi dobili zeleno svetlo za start proverava se baš sve - od zdravstvenog stanja do tehničkih karakteristika vozila. Ne sme da nedostaje ni detaljčić na motoru.

Veoma su važne satelitske sprave za komunikaciju i ukazivanje na eventualni problem kao što su „iritrak” i „smoltrak” ili personalni lokator „balize”.

Sastavni deo opreme čine signalne rakete, baterijska lampa, prva pomoć, rezervne flaše sa vodom, ali i kabanica za kišu. Verifikacija je završena tek kad dobijete 43 pečata na kontrolnim punktovima.

Nervoza tada malo popusti, sve do večere kad svi postaju svesni činjenice da šou uskoro počinje. Pažljivo se proučava „roud buk” odnosno putna knjiga u kojoj je oslikana putanja prve etape.

Analiziraju se informacije za drugi dan i onim iskusnijima jasno je da počinje pakao. Debitanti ne znaju šta ih tačno čeka, ali se vidi da su uplašeni.

Ove godine jedini slobodan dan zakazan je posle šeste etape. To znači samo jedno – organizator je pripremio ekstremno težak prvi deo Dakar relija.

Obično je slobodan dan na polovini takmičenja, posle sedme ili osme etape. Takođe, peščane dine u Peruu su specifične, jer za razliku od Argentine i Bolivije stalno menjaju izgled zbog vetra sa Pacifika.

Među učesnicima se „šuška” da će gotovo polovina takmičara odustati već u prvoj fazi relija. Ekipa koja prati Gabora Sagmajstera se kompletirala.

Argentinci Pablo di Marko i Mauricio Olivera došli su sa džipovima iz Kordobe, odnosno Mendoze. Prešli su oko 3.500 kilometara do Lime.

Sa njima je bio Subotičanin Pajo Milodanović, a mi ostali doputovali smo avionom – kondicioni trener Zoran Ivanović, Mark Zakinski iz RTV Vojvodine, Gaborov prijatelj Valentin Šalomon i moja malenkost.

To je tek posebna priča. Nas nekoliko krenuli smo iz Beograda do Rima „Al Italijom” pa sa „Iberijom“ leteli do Lime preko Madrida.

Međutim, noć uoči puta videli smo da su nam je španska avio kompanije poslala dve karte sa pogrešnim prezimenima. Alarmirali smo ih i nove karte čekale su na u Rimu.

Međutim, na jednoj je opet bila greška. Pokazali smo na šalteru račune, prepisku, malo se ubeđivali i ipak rešili problem. Iznenađenje je usledilo u Madridu.

Tamo su nam svima promenili karte i prebacili nas iz ekonomske u biznis klasu zbog neprijatnosti koju smo doživeli. Interkontinentalni let – kao iz snova. Nismo navikli na takvo poštovanje klijenata.

U Peruu nas je jedno veče ugostio Miloš Lazarević, naš čovek koji već 27 godina živi i radi u ovoj zemlji.

Videli smo se i pre pet godina kad je Dakar reli počeo u Limi, gradu sa 11 miliona stanovnika. Poželeo je sreću Sagmajsteru i nama koji ga pratimo.

Toliko, što se tiče uživanja. Danas Gabor kreće u još jednu avanturu. I za nas koji pratimo karavan počinje dug i neizvestan put.

Prečićemo za dve nedelje 8.300 kilometara, voziti pet dana pored Pacifika, pa četiri dana po Boliviji na nadmorskoj visini od preko 4.300 metara i potom se spustiti u argentinske pustinje oko Fjambale, Belena, Čilesita i San Huana. Cilj je da se svi zdravi i na broju okupimo u Kordobi 20. januara.

Ipak, jedna činjenica donosi utehu, Gabor Sagmajster, čelični Subotičan, obećao je da će se zastava Srbije zavioriti u njegovim rukama na slavljeničkoj rampi na kraju relija u Kordobi.