Vlada Radulović, fizioteraput našeg državnog tima, već četvrt veka, sa malim pauzama, je doktor za telo i dušu brojnim generacijama reprezentativaca. Niko valjda bolje ne poznaje ćud, navike i tananost ovih momčina od njega. Onako plećat, uvek s osmehom, dođe kao čuvar mira i tajni.
Od Barselone do Zagreba
Koje vam je ovo prvenstvo?
- Sad da nabrojim bilo bi mi potrebno vremena. Počeo sam sa Blažom Marojevićem `92. na pripremama za Barselonu i eto me sa malim pauzama skoro 25, 26 godina tu. Ovo je jedno deveto Evropsko prvnstvo. Zakačio sam malo i Vuju…
Olipmijada druga dimenzija
Vlada je uz reprezentativce bio na dvoje Olipijske igre.
- Bio sam u Sidneju i Londonu. To je neka druga dimenzija, to treba doživeti, sve najbolje sportiste sveta na jednom mestu, olimpijsko selo. Mada, svetska i evropska prvensva su mnogo viši nivo u organizacijama, hotelima…
Mogao bi i knjigu da napravi, kaže i hoće jednog dana, a dogodovština je mnogo.
- Stalno im govorim, bolje da budu dobri samnom da ne bih jednog dana objavio knjigu.
Mogli biste, jedva čekamo da je pročitamo.
- Biće sigurno, ali treba vremena, da sve lepo bude opisano, ima izuzetno interesantnih stvari. Naša soba je soba za terapiju u svakom smislu, prvo za telo, a onda i za dušu. Posebno što momci znaju da to poverenje neće biti iskorišteno ni za šta negativno. Mi terapeuti smo stvarno spona igrača i stručnog štaba da svi imaju pravovremenu informaciju.
Da vreme kada n igrate utakmice iskoristimo da saznamo, ko je kakav od naših Orlova, ko je najredovniji pacijent?
- Nenadić, Šešum, Beljanski. To je ta trojka, uz Boću Markovića koji dođe više iz rituala.
Teraputska soba je otvorena 24 sata.
- Mi to tako kažemo. Momci su vrlo korektni, poštuju pravila, imamo i mi vremena za odmor, ali smo u službi reprezentacije uvek, dobrovoljno smo tu.
Ko je najtanananija duša među ovim Orlovima?
- Petar Nenadić je nekako najosetljiviji, tu se krije pregršt emocija, koje možda na terenu ne pokazuje, ali kad dođe u sobu, posebno posle poraza pokuljaju. Šešum je opet, od svih njih najracionalniji, najzreliji, zato i jeste lider i poštuju ga. On je čvrsta, stabilna ličnost, daje primer u svemu.
Da krenemo dalje po pozicijama, golmani?
- Ivanišević i Cupara su energetski potpuno različiti. Cupapara ima toliko energije. Kad počne da se priprema, bodri, kad se udari mislimo iskočiće mu rame. Nije ni svestan koliko je jak. Tibor je potpuna smirenost….
Medicinski poduhat sa Vujićem
Napominje Vlada da je bilo dosta posla ovih dana u Splitu i sad u Zagrebu?
- Imali smo problema sa Vujićem, napravili smo, bez sve šale, medicinski poduhvat, zahvaljujući Banetu Mrkonjiću i meni, naravno, doktoru Džudoviću. Imao je ogroman otok, tolikih razmera da je bilo pitanje da li da se hospitalizuje ili pošalje kući. Doktor je izvršio punktiranje, onda mi preuzeli terapeutski deo, vratili ga za osam dana tako da je treću utakmicu mogao da igra.
Oče naš krenulo od 1997. i Perića
Generacija bronzanih momaka je imala godinama ritual da se okupi upravo oko Vlade, pre početka utakmice, da mu polože ruke na glavu dok on čita „Oče naš“, a sve je počelo u Japanu:
- Da, na Svetskom prvenstvu `97. Sasvim slučajno je Perke (Dejan Perić) kao veliki vernik, i ja sam, u nekom razgovoru pitao da li bih mogao u svlačionici da izgovorim „ Oče naš“, pristao sam i tako je to počelo. Vremenom je preraslo u ritual i prenelo se na teren, pred početak utakmice. Bilo je selekotra koji to nisu hteli, ali i to je OK. Eto kod Vukovića to nije bilo i sad Cveleta, ali i to je za poštovanje. Svako ima svoje.
Leva krila?
- Boća Marković i Nemanja Ilić, opet dva razlilita tipa. Boća osvaja na duhovitost, visprenost, šarm, vrlo je inteligentan. Ilke je mlađi, ali već ustaljeni reprezentativac, profesionalac koga skoro nisam video. U svemu, od pristupa sportu, rehabilitaciji, totalni profi.
Pivotmeni?
- Beljanski je smiren, pravi lala, kod njega je sve polako. Marsa je sušta suprotnost, gorostas 205 iz Berana, pokidao bi zubima sto, prevrnuo sve, a piše pesme, izuzetno kvalitetan čovek, već ostvaren i kao muž i otac.
Desna krila, Bogdan Radivojević i Darko Đukić?
- Bogdan je lucidan, potpuno svoj, kao i svi, kako ih nazivaju levaci, mada mi to ne dozvoljavamo, mi kažemo levoruki. Darko je dete koje svi obožavamo, izuzetno duhovit, pripadnik te nove generacije, novog talasa.
Desni bekovi?
- Zeleni i Vujin. Totalno različiti. Vujin je mlad otišao od kuće, bez dana srspke lige i već se „ušemio“ u taj život u inostranstvu. Nije hladan, daleko od toga, ali ima mirnoću i prihvaćen sistem života, prvo mađarski, kasnije i nemački. A, Zeleni? U njemu je Knin, srce onoliko, krajiško, pravi nindža. Ono što je Neđa Jovanović bio nekada, da ide glavom gde niko neće nogom, e to je Zelenović sada.
Radi i jednom rukom
Vlada je pred put na Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj skinuo gips, sa desne šake, pa sada nosi longetu, ali i tako uspeva da odradi sve što treba kako bi momci bili spremni Za utakmice:
- Uspevam sve zato što imam jako dobrog saradnika, starijeg kolegu, Baneta Mrkonjića, našu legendu. Podelili mo posao i Bane mnogo radi, a ja koliko mogu, a dosta mogu i levom rukom, pomažem se prstima desne i malo mašinama, tako da postižemo sve.
Šta je sa palcem?
- Polomljena je jedna mala kost, u Kovilovu sam se okliznuo u kupatilu i...
Srednjim bekovima dodajmo i Vujića?
- Tek smo ga upoznali, divan momak, sveden, jako je dobro prihvaćen, deluje kao veliki profesionalac. Kada mu se dogodila povreda ni jednog trenutka nije napravio problem u smislu da je bio uspaničen ili histeričan, što se dešava kod igrača. Naprotiv ulivao nam je poverenje željom i energijom i zato je uspeo takocbrzo da se oporavi.
Levi bekovi?
- Jovanović je najmlađi, neprimetan u pozitivnom smislu, prihvaćen od starijih, pokazao je da ima veliko srce, da je vaspitan. Divno dete, naša budućnost. Obradović kao pravi čarapan, ima malo bunta u njemu, ali on želi samo pozitivno.
Petar Đorđić?
- To je naš maneken, lepota reprezentacije, najzgodniji, devojke umiru za njim, a on sveden, miran, dvoje dece, kao da ima trideset i nešto godina po ponašanju, profesionalac….
Njegovog oca, Zorana smo Bane i ja lečili u reprezentaciji, a sad eto sin kod nas. To je ono lepo u našem poslu, ali i pokazatelj kako godine idu – konstatuje Vlada odlazeći ponovo da prione na posao.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
