SAVETI - Ilija Petković: Krle, sine, stavi koju kocku leda na glavu...

Debitant na SP. Hazarderski potez, mnogo negodovanja i još više izazova. Dokle i čemu može da se nada Srbija na Mondijalu u Rusiji sa Mladenom Krstajićem na čelu? Da li je ostanak člana stručnog štaba Slavoljuba Muslina, provreno uspešnog stručnjaka i arhitekte plasmana na Prvenstvo sveta najbolji način za očuvanje kontinuiteta dobrih rezultata? Šta mlađani selektor može da promeni i nauči na iskustvima prethodnika? Može li sa „otvorenom kartom“ da nadvisi Radomira Antića i Iliju Petkovića, u ulozi savremenika stručnjaka sa istorijskom ulogom na našem tlu?

I još bezbroj pitanja moglo bi da se stavi pred sto javnosti u razgovoru na temu jednostavnog naslova „Mladen Krstajić – selektor Srbije“. Obećao je mladi stručnjak da se neće ljutiti na svaki pomen, pa i kritički ton, njegovog imena i prezimena. Stavio je do znanja da će saslušati i svoje učitelje, bivše i sadašnje, sa željom da ide svojom stazom.

A na njoj ima pravo da razmišlja o vremenu provedenom sa Ilijom Petkovićem. Da, miksujući između prošlosti i sadašnjosti, preseče gledajući budućnost. Priča o Nemačkoj 2006. nije zatvorena...

– Ne bih želeo da moj Krle doživi ono što sam ja. Za to je, ipak, potreban dugačak i bogat životni put, sa mnogo napada, pohvala i kritika. Biće mu teško, u to ne sumnjam, ali nijednu kritiku ne sme da primi k srcu. Neka ide isključivo po svom planu rada, po narodnoj „sam pao, sam se ubio“. Teško mu je u isto vreme, retko ko je imao takvu privilegiju da na početku karijere dobije vanserijski posao – pristao je Ilija Petković da javno obznani kako vidi ulogu i iskušenja tek imenovanog selektora.

Odakle, uopšte, izbor Krstajića za selektora? Nije li vruć krompir u svačijim rukama ovih, zimskih, dana – najodgovornijih, onih koji su birali i samog vođe Orlova?

– Mnogo je bilo oportunih miljenja o Krstajiću. Uvek sam se nosio idejom da na mlađima svet ostaje. Rekao bih da je Krletov izbor pomirio sve – zagovornike „za“ i „protiv“ mladog trenera na klupi.

Ne plaše vas Krletova debitantska nejaka leđa i nesrazmerno veliki pritisak na njima?

– Slažem se da je to breme snažno. Igrao je u Nemačkoj, u Verderu i Šalkeu, ima mnogo iskustva, mirnije je primao i usvajao zahteve, koje bi sada trebalo da iskoristi i razborito primeni. Veliki je to Krstajićev adut. Bio sam mu učitelj, verovatno, u najviše utakmica državnog tima. Odlično ga poznajem, dobar je momak i umeće to da nosi sa sobom. Pred njim je sada divan period.

Do kada?

– Do početka završnih priprema za takmičenje u Rusiji. A kad one počnu, verovatno će moj Krle morati da stavi koju kocku leda na glavu.

Stiče se utisak da neobično cenite Krstajića?

– Pogrešili ste, ne cenim ga...

Nego?

– Volim.

Zbog čega?

– Odgovarao je svim zadacima, kako dolikuje profesionalcu. Od prvog do poslednjeg treninga. O utakmicama da ne govorim... Borac je u njegovom opisu prevaziđena reč, jer je bio dobar fudbaler. Postojan, snažan u skoku, dobar u izlascima, sa odličnim centaršutem i levom nogom. Spreman da u svakom trenutku pošalje dugu loptu. To što je on imao, treba da traži i od svog tima.

Plašite li se da ga, ako toliko vredi, ne potrošimo tako brzo i lako? Kao Jokanovića, Stanojevića, Mihajlovića, Tomića, Ćurčića, pa svojevremeno i Đukića... Mnogi od njih pobegli su glavom bez obzira iz srpskog fudbala.

– Odlično pitanje i odgovoriću vam otvoreno. Pred njim su dve mogućnosti – da ne doživi ono što se meni desilo i da plasmanom u drugi krug dobije licencu za bilo koji posao. Ako se to ne dogodi i neće biti smak sveta, pod uslovom da Orlovi na SP opravdaju poverenje nacije. Naši ljudi su pošteni, cene borce i Krstajića čekaju registarske tablice, na duži period, ako probudi državni tim. U suprotnom, tu nemam dilemu, biće mu mnogo teško. Ta težina je nemerljiva, često i nepodnošljiva.

Ima li pravo da računa i na podršku svog prethodnika, Slavoljuba Muslina?

– Naravno. Verujem da je Krstaja mudar i dovoljno inteligentan da izvuče mnoga iskustva iz Muslinovog mandata i napokon sve to prenese na tim.

Može li da se ambijent uoči SP uporedi sa onim iz vašeg mandata, pre 12 godina?

– Ne bih rekao. Kod nas je bila mnogo veća euforija, praćena spektakularnim i iz našeg ugla retko viđenim kvalfikacionim uspesima. Sjajna serija i prvo mesto odveli su nas na takmičenje 2006.

Ko je vas „prodao“, na čemu ste pali u Nemačkoj?

– Ne mogu da kažem, prošlo je mnogo vremena... Nije sad ni trenutak da otvaram tu bolnu temu. Orlovi će uskoro u Rusiju, zaslužili smo da ih ispratimo u miru...

Ima vremena do juna...

– Smeta mi jedan detalj. Kod nas se olako upotrebljava ta mnogo ružna reč – fijasko. A i ovo je uspeh. Nemamo nikoga iz domaćeg prvenstva u timu, treba skupiti reprezentativce sa svih strana sveta. Lepo je što idemo u Rusiji i za mene nema nijedne dileme – nikad ne moramo da prođemo prvi krug, samo da uvek učestvujemo na tako velikom takmičenju, kakvo je SP.

Na čemu onda „vaš Krstaja“, kako ga zovete, može da gradi predmondijalsku strategiju?

– Napravljena je divna atmosfera u i oko tima. Tu je snaga! Uz Krstajića su i dvojica bivših saigrača, spremni su zajedno da naprave atmosferu kakva nije bila u vreme njegove reprezentativne karijere. Tačno da zna, bez stida, ko, kako i zašto. Osetio sam to na poslednjim okupljanjima, video snažnu energiju.

Vidite li još nešto bitno u kovanju ideje kako u Rusiju na leto?

– Selektor nije trener. Naprotiv, mora da zna mnogo više od njega. Kratko je vreme pred Mladenom, ne samo za uigravanje. Na sreću, vidim da ima dobru reč, autoritet, igrao je u klubovima gde se traže rad i disciplina. Umeće da izbalansira i napravi dobru priču u svlačionici... Odatle sve potiče – skicirao je Ilija Petković foto-robota u priči „Ne ponovila nam se Nemačka 2006“.

Posle juna 2018. definitivno to više neće biti ovaj Mladen Krstajić. Baš kao ni fudbalska Srbija. Dani istine se bliže...