Da li su snovi ostvarivi ili su samo pusta maštanja. Ovo pitanje postavljaju mnogi, a samo poneki pronađu odgovor.
Pre devet godina, na utakmici protiv Juniora, kada niko nije hteo da stane među stative, na gol je samouvereno došao jedan dečkić, motivisan savetom svoga dede, istaknutog reprezentativca Jugoslavije, Andrije Banjanina.
Tog dana počeo je da sanja snove čvrsto rešivši da snove jednog dana pretvori u najlepšu stvarnost. Sada već devetnaestogodišnjak, prava momčina na golu crno-belih, Andrej Trnavac, na ponos svoga dede, uspeo je da jedan deo snova dosanja. Onaj drugi deo, koji tek predstoji, juniorski reprezentativac Srbije, sigurno će dosanjati, jer onaj koji sanja i nešto čvrsto želi da ostvari, to će sigurno i uspeti.
- Karijeru sam počeo u Voždovcu, kao desetogodišnjak. Nisam imao ideju da li ću biti igrač ili golman. Na odluku da stanem među stative uticao je moj deda, Andrija Banjanin, kome svakako dugujem mnogo toga, pogotovo na početku bavljenja rukometom – rekao je Andrej Trnavac.
Mladi golman je potom dodao:
- Prvo sam bio igrač, a onda slučajno na jednoj utakmici nismo imali golmana, stao sam na gol i tu sam i dan danas i ostaću do kraja karijere.
Kakve su ambicije?
- U narednom periodu da se izborim za status juniorskog reprezentativca Srbije, obzirom da moju generaciju u julu očekuje Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Naravno da su dalje ambicije vezane za prvi tim Partizana, kao i one najviše, za seniorsku reprezentaciju i odlazak u dobar inostrani klub – zaključio je Trnavac.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
