Ni milioni (još uvek) nisu dovoljni: PSŽ opet daleko od titule prvaka Evrope

Paučina na Realove Srebrne amfore osvajane polovinom 20. stoleća (1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966) odavno se uhvatila, na iz bliže istorije (1998, 2000, 2002, 2014, 2016, i 2017) polako se pripija, a veliko je pitanje da li će Pari sen Žermen uopšte steći neku najvredniju srebreninu na kojoj bi skupljali istorijski talog.

To što su Sveci ponovo dominantni na tlu Francuske svakako neće zadovoljiti gazde iz Katara koji su uložili skoro milijardu evra za šest ipo godina od kad su kupili klub.

Dupla pobeda Reala u osmini finala (3:1 u Madridu, 2:1 u Parizu) jasan je pokazatelj odnosa snaga, a Svecima ni ne treba dubinska analiza stanja.

Jasno je da nemaju tim za najveće domete, pa čak i kad je na terenu Nejmar, najskuplji fudbaler u istoriji, a ne kao sad u bolnici u Brazilu posle operacije.

Enormna ulaganja – Nejmara je kupljen za 222 miliona evra, Embape će na leto koštati 180 miliona, Kavani i Di Marija su plaćeni po 65 miliona, Tijago Silva 45, Draksler 40, Markinjos 35 miliona evra – ne vrede mnogo u situaciji kad je ekipa „tanka” na mnogim drugim pozicijama.

Emeri ne mrda

Teško da je trener Unai Emeri najodgovorniji posle ovako bledog izdanja na terenu, ali njemu, po „difoltu”, pada na leđa najveća krivica. Da li će ovo biti njegov kraj na Parku prinčeva?

– Ne razmišljam sad o tome. Svi žele što pre da osvoje velike trofeje, ali bez obzira što nismo uspeli ovoga puta, verujem u ovaj veliki projekat. Moramo se izdići iz ove situacije i nastaviti da strpljivo gradimo ekipu za budućnost, ekipu koja će osvojiti Ligu šampiona. Možda već naredne sezone, možda sledeće... To je dug proces – veli španski stručnjak.

Čudno je što su u Parizu velike ambicije položili na angažovanje nekih igrača koji ništa ne znače u evropskom fudbalu, poput Jurija Beršišea, bivšeg levog beka Sosijedada i Eibara koji je došao na insistiranje trenera Emerija, ili na krajnje istrošenih Motu i Danija Alvesa.

Posebna priča je Marko Verati. Od poslednja četiri crvena kartona koje su dobili igrači Pari sen Žermena, tri su zasijala pred očima italijanskog reprezentativca!

Očigledno, talentovanom momku, kome se ne može osporiti fudbalsko znanje, očajnički je potrebna pomoć psihologa, a to najbolje oslikava sledeći podatak: na 44 meča u Ligi šampiona ima isti broj golova i isključenja, po tri.

Sa druge strane, treba imati u vidu da je Real pobedio u Parizu bez dva najbolja vezna igrača današnjice, Tonija Krosa (ušao u 72. minutu) i Luke Modrića, kao i bez ne tako davno najskupljeg igrača u istoriji, Gereta Bejla (odigrao poslednjih 15 minuta)!

Evropska noćna mora Svetaca samo dobija na kontinuitetu. Od dolaska Katarana, dva puta su ispadali u osmini finala, ove i prošle sezone. Prethodno su tri puta posustali u četvrtfinalu. Polufinale je nedostižno.

Predsednik Naser Al-Kelaifi bodri sebe i upravu, ne zaboravljajući da je akcionarima i navijačima obećao još 2013. osvajanje Lige šampiona za pet godina. To bi trebalo da bude upravo ove sezone...

Na Čelzijevom putu

Poređenje se lako nameće: Roman Abramovič je 2003. kupio Čelzi, uložio preko dve milijarde evra i 2012. ispunio glavni cilj – osvajanje Lige šampiona!

Sa druge strane, šeik Mansur je pre deset godina kupio Mančester siti, uložio stotine miliona evra, pa je i on daleko od evropskog trona kao i Pari sen Žermen...

– Nismo ostvarili ono što smo morali i veoma smo razočarani – veli Al-Kelaifi:

– Ovo je veliko razočarenje za Pariz, za klub, igrače i navijače. Moramo smireno da razmislimo kako da unapredimo ekipu. Liga šampiona se ne osvaja preko noći, to je spor proces. Ali, na dobrom smo putu.

Neminovno se postavlja pitanje smene trenera Unaija Emerija, kome ionako ističe ugovor na kraju sezone, a uprava ni pre ovog poraza nije imala nameru da ga produžava.

– Sad nije trenutak za razgovor o promenama. Verujem u naše igrače, nastavljamo sa radom!

Neminovno se postavlja i pitanje šta bi bilo da je igrao Nejmar.

– Ne znam šta bi se dogodilo da smo imali Nejmara, jednostavno, moramo da naučimo da odigramo dobro i pored izostanka tako važnog igrača. Nismo iskoristili odlične prilike u oba duela. Razočaravajuće je ispasti u osmini finala, ali nije tako strašno ispasti od Reala – zaključuje Al-Kelaifi.