Željko Obradović za „Večernji list“: Nisam ja zvezda, ja sam partizan

Zadar je od 18. do 21. septembra bio domaćin veoma jakog turnira na kojem su osim domaćina učestvovali evroligaši Fenerbahče, Galatasaraj, Alba i Cedevita, kao i novi turski prvoligaš Darušafaka.

U finalu turnira Fenerbahče je savladao Cedevitu 75:67, ali je i pre osvajanja pehara glavna zvezda u Zadru apsolutno bio trener šampiona Turske Željko Obradović.

Tako je opisano i u tekstu u „Večernjem listu“ u kojem je, na konstataciju novinara da je najveća zvezda turnira, osmostruki osvajač Evrolige šmekerski odgovorio ono što je pre nekoliko godina rekao i na fajnal-foru u Barseloni:

- Nisam ja zvezda, ja sam partizan.

Među crno-bele je došao sa 24 godine iz čačanskog Borca, a već tada je bio aktuelan i njegov nadimak Žoc koji je vremenom postao poznat koliko i Željko Obradović.

- Kada je 1973. Kićanović kao član reprezentacije bivše SFRJ osvojio titulu prvaka Evrope, mi klinci jako smo se palili na košarku jer je Kića bio naš Čačanin. Šutirali smo do iznemoglosti, a kada bi lopta ušla „bez koske” mi bismo vikali „svaka cepa”. Kako je meni to dosta dobro išlo, jedan mi je prijatelj rekao da sam ja Žoc - Željko Obradović Cepač – objasnio je korene nadimka Obradović. - Danas me tako zovu i u inostranstvu i volim taj nadimak.

U igračkim danima za Obradovića je važilo da je pouzdan asistent, a imao je i reputaciju dobrog defanzivca. Međutim, čak i dobri defanzivci umeli su da imaju muke sa čuvanjem određenih igrača:

- Odbraniti se od Dražena Petrovića bilo je nemoguće, dok je Velimir Perasović bio igrač koji se u to vreme najbolje kretao bez lopte i morao si da budeš izuzetno fizički spreman da bi ga mogao pratiti. Petar Popović je sa druge strane bio ekstreman šuter i ni sekunde ga nisi smeo ostaviti samog.

Hrvatske novinare naročito je interesovao Bojan Bogdanović koji se otisnuo u NBA ligu, a Obradović ga je trenirao u Fenerbahčeu.

- Bojanu sam rekao da je on sad na 40 posto svojih mogućnosti i ako se posveti košarci može postati vrlo bitan igrač u NBA ligi. Ima izuzetne fizičke predispozicije koje ne koristi baš najbolje, ima odličan šut, ali i ima i neke stvari koje treba promeniti – nabraja Obradović. – Kada je hteo, bio je naš najbolji defanzivac jer može čuvati sve tri spoljne pozicije. Osim toga, mora da radi na driblingu jer bi u NBA ligi mogao imati problema. Neka uzme Draženove kasete i gleda dribling ili neka uzme kasetu sa Perasovim utakmicama, pa neka uči igru bez lopte.

Prelazak Obradovića iz igračkih u trenerske vode danas, više od dve decenije kasnije, ima bajkovit prizvuk. Mnogo mladih trenera bi želelo sličan put, kao što se to dogodilo Žocu 1991, ali za razliku od njih Obradović nije bio nespreman:

- Zapisivao sam svaki trening od 20. godine, a još kao igrač odlazio sam na trenerske seminare i izazivao čuđenje budućih kolega. I danas koristim neke stvari sa predavanja koja sam slušao u Kragujevcu 1987. kada su predavali Ćosić, Nikolić, Đurović i Trninić.

Preuzimanjem Partizana počela je veličanstvena trenerska karijera ovenčana mnogobrojnim uspesima, ne samo na klupskom, već i na reprezentativnom nivou. Hrvatska je na nedavno završenom Svetskom prvenstvu doživela neuspeh, pa se pokrenula rasprava i o eventualnim zamenicima Jasmina Repeše. Među kandidatima je i legendarni Toni Kukoč bez dana trenerskog iskustva, a Obradović je i više nego kompetentan sagovornik na tu temu:

- Svi vrhunski igrači imaju znanje da budu i vrhunski treneri i to je samo pitanje tehnike. Da shvate kako se vodi trening, kako se vodi utakmica, a najbolji način da stasaju jeste da uz sebe imaju nekog iskusnog.

Primer Aleksandra Đorđevića, velikog igrača koji je sa Srbijom osvojio svetsko srebro mogao bi da bude taj putokaz.

- On je preuzeo Srbiju pun samopouzdanja, voli taj posao i preneo je tu želju na igrače. Na kraju su svi iznenađeni, pa i oni sami, krajnjim dometom jer je postigao veliki rezultat u situaciji u kojoj se to nije moglo očekivati – zaključio je Obradović.