Otvoreno pismo Ilije Stolice: Ne dam da nas vređaju!

Ilija Stolica nije šef struke Vojvodine. (Ne)očekivan odlazak sa „Karađorđa” obrazložio je pismom poslatim i na našu imejl adresu:

„Teško sam prelomio da dođem u Vojvodinu, posle dešavanja u Voždovcu, ali smo moj stručni štab i ja smatrali smo da ovako veliki i plemenit projekat zaslužuje naše neodložno angažovanje.

Prva godina je kao cilj bila stabilizacija kluba, tima, poboljšavanje uslova u ruiniranom centru „Vujadin Boškov”, veštački teren sa grejačima…, ali usledio je rastanak.

Suština leži tome da ne mogu da radim u sasvim podeljenoj sredini. U takvim okolnostima nije moguće napraviti dobru i pobedničku atmosferu, kao ni ozbiljniji rezultat.

Prihvatio sam poziv da sednem na klupu Vojvodine sa najboljom namerom, kako bih pokušao da iznađem put izlaska iz velike klupske krize.

I da napravimo evropsku Vojvodinu. Želeo sam napredak i dobro klubu i u tom smislu prvi moj zahtev, po dolasku u Novi Sad, bio je da se sva dugovanja radnoj zajednici i igračima izmire u potpunosti. 

Kap koja je prelila čašu bio je dolazak grupe navijača na poslednji trening, traživši razgovor sa igračima.

Stvari nisu tekle brzinom kojom bih želeo i to sam mogao da razumem i tolerišem, ali nisam mogao da dozvolim da pojedine grupe ljudi vređaju dostojanstvo igrača i sporta.

Imali smo velike opstrukcije od grupe navijača Vojvodine, instruisane da potkopavaju sve što smo naumili da učinimo, kako bi ostvarili svoje interese.

A većina navijača, iskrenih prema Vojvodini, shvatili su šta smo želeli da uradimo za prosperitet kluba”, objasnio je sada već bivši trener Novosađana.

Stolica je objasnio još nekoliko detalja iz najbližeg okruženja.

„Imao sam dobre saradnike i veliku podršku od gospodina Dušana Bajatovića, člana Upravnog odbora, gospodina Ljubomira Apra, potpredsednika kluba, Saše Drakulića, sportskog direktora i Darka Jevtića, finansijskog direktora.

To su ljudi koje žele dobro Vojvodini, i zajedno smo želeli da napravimo iskorak kluba.

Međutim, bili smo opstruirani još na prvom koraku, a što je najteže od svega, te radnje su dolazile iz samog kluba.

Od unutrašnjih napada, nažalost, nismo mogli da se odbranimo. Preovladao je lični interes pojedinaca, kako bi Vojvodina otišla u pravcu u kojem nismo želeli da ide.

U takvim okolnostima shvatio sam da nije dobro da nastavimo saradnju, jer bi klub trpeo. A Vojvodina je veća od svih nas.

Imao sam podršku većinske sportske javnosti iz Novog Sada, presrećne zbog načina na koji je klub ponovo počeo da daje impulse.

Rezultati sve to nisu ispratili, iz objektivnih, ili drugih razloga, koji nisu vredni pomena ovde.”

Uz poruku da želim svima u Vojvodini sve najbolje i mnogo sreće u nastavku sezone i da je „ponosan na način na koji je branio boje kluba”, Stolica je zaključio:

„Bili smo svesni da je period tranzicije kluba težak, mukotrpan i da je za sve potrebno vreme. Nekim drugim sferama to nije bilo po volji.

Osetio sam se, kao balast, klubu i fudbalerima. Ne želim da budem ta vrsta opterećenja i zato sam se i odlučio na ovaj korak.

Zahvaljujem se mojim saradnicima, medicinskoj službi, ženama u kuhinji i ekonomatu, i svima koji su bili podrška na našem putu.

Najveću zahvalnost dugujem, pre svega, igračima. Uživao sam u radu sa njima, pokazali su veliku odgovornost, profesionalizam i požtrvovanje u izuzetno teškoj atmosferi.”