Odjeci turnira u Rijeci: Problemi za Dejana Savića!

Dušan Mandić je po završetku utakmice sa Italijom i poraza 9:10, kojim je Srbija ostala bez medalje, sve rekao:

– Nije lepo kad se završi bez odličja, pa makar to bio i ovakav turnir potpuno nebitan u čitavoj godini. Ali, mogli smo dosta toga da vidimo i da bar znamo kako da se pripremimo za ono što nas čeka.

Bez odličja, to Srbija nije navikla. Poslednji put 2013. na SP u Barseloni. Nebitan turnir, potpuno tačno, takmičenje kojim je LEN pokazala zube FINA na štetu igrača, trenera, kalendara.

Mađari i Španci su igrali u Rijeci a sutra će već snage odmeriti u Barseloni, u Svetskoj ligi.

Crnogorci su jutro posle turnira krenuli za Ljubljanu, pa avionom za Beograd i odatle u Bukurešt, gde će tražiti vizu za završni turnir Svetske lige.

Turnir je bio zapravo za Hrvate da nastave sa slavljeničkim raspoloženjem posle Budimpešte 2017. Uspeli su u tome i promovisali Fatovića kao budući jak adut. Možda nije Sukno, ali biće igračina.

Španci zadovoljili, biće jači sa Peroneom. Italijani od debakla na startu do svoje prepoznatljive agresivne često i preterane igre protiv Srba, Mađari, Crnogorci i Grci otaljavali, Francuzi došli da uče.

Srbi? Nekompletni, neuigrani, pa čak i fizički nespremni. Kad to nemaš onda u momentima kada treba rutinski završiti posao, kao posle dve četvrtine sa Hrvatima i 4:1 i vođstva protiv Italije 5:1, sve je padalo u vodu.

Događalo se da se pažnja više obraća na sudije a ne na zatvaranje kontri, da nervoza čini da se sa igračem više traži slabo rešenje.

Pomenute dve četvrtine daju Saviću pravo na optimizam, druge dve četvrtine mu neće omogućiti miran san čak i kada dođu povređeni Ubović, Ranđelović i Mitrović odnosno odmorni Prlainović.

Obojica golmana su imali svetle momente. Dok se stvarala razlika sa Hrvatima i Italijanima Pijetlović i Mitrović su bili nesavladivi a kasnije morali su da uđu u opšte sivilo.

Filipović i Mandić su vukli do iznemoglosti, a Duško Pijetlović je bio posebna priča. Snažan, moćan, motivisan sa ogromnom minutažom.

To su utisci sa tribina, možda i pogrešni. Na borbenosti i želji nema zamerki, mladi Lazić je dve najteže utakmice odigrao vrlo dobro ali još nije autoritet za sudije. Treba vreme.

Mnoge bole tri uzastopna poraza od Hrvatske. Oni neće imati snagu ako se do Barselone Srbija spremi kako zna. Tada su šanse potpuno otvorene.

Međutim nije Savićev problem i uopšte problem reprezentacija snaga Hrvatske, Italije, Mađarske, Crne Gore, Španije. To je u kategoriji problema oznaka „B”. Pod „A” je sama Srbija i sve ono što naš vaterpolo ima danas.

Da ne govorimo o finansijama. Tucak kičmu tima ima u Jugu, kod Grka Vlahosa su svi u Olimpijakosu, Kampanja u Italiji i Merc u Mađarskoj gotovo da nemaju reprezentativca napolju.

A Savić? Kod kuće dvojicu možda trojicu i to onih koji tek kucaju na vrata. Ostali su na milosti znanja trenera u Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Italiji Hrvatskoj... Loše i kako od svega naprtaviti dobru pitu... Vreme leti, treba misliti i na nove snage.

Hrvati su odlično organizovali turnir. Ni jedna jedina zamerka. Bazen prelep, ljubaznost i preterana. Uostalom kad su glavni sponzori HEP, INA i drugi sve je lakše.

Tako bi i kod nas bilo fino da se u bazene uključe EPS, NIS i drugi... Ali to je neka druga priča ali priča koja bi moralo da se brzo rešava. Možda odmah posle predsedničkih izbora 24. aprila.