Lazar Carević, polaznik čuvene Barselonine „La Masije” otkriva kako izgleda život mladog fudbalera

Na ulazu u trpezariju La Masije nalazi se fotografija iz 1992, na kojoj su Pep Gvardiola, Giljermo Amor i Alberto Ferer – njeni učenici, te godine šampioni Evrope sa Barselonom – u društvu Žosepa Musonsa, tadašnjeg potpredsednika Blau grane.

Motivaciona poruka koja je od 1979, kad je La Masija utemeljena kao remek-delo vizije Johana Krojfa i umešnosti predsednika Žosepa Nunjeza, dočekala i nadahnula na hiljade talenata, među njima i Mesija, Inijestu, Ćavija, Pujola, Busketsa, Pikea.

A na leto 2017. i golmana „sokolića” Lazara Carevića, prvog Crnogorca pitomca najčuvenije sportske akademije na svetu, svojevrsnog Barsinog fudbalskog inkubatora.

Sa zanosom svojih 18 godina, komplimentom uglednog engleskog Gardijana koji ga je svrstao među 60 najtalentovanih igrača planete, bezuslovnom spremnošću na tražene „rad i požrtvovanje“, iskustvom dve sezone branjenja u prvoj CFL u dresu svog Grblja, i otresitošću, zakoračio je u avanturu.

Ne osećajući strah, baš kao ni 25. aprila 2015. kada je sa 16 godina i 40 dana debitovao za „trikolore“ u crnogorskoj eliti...

I deset meseci po dolasku u Kataloniju dočekao je da pod grbom petostrukog prvaka Evrope, proslavi prvi trofej – omladinsku Ligu šampiona.

– Još kao dečaku želja mi je bila da zaigram za Barselonu – otvara priču 197 centimetara visoki Grbljanin, za čiji potencijal se krajem 2015. ozbiljno zainteresovao i sam Pep Gvardiola, sa kojim se nekoliko dana pojavljivao na treninzima Bajerna.

Nije, na kraju, završio u bavarskom, ali jeste u katalonskom velikanu.

– Biti član najboljeg kluba na svetu, deo La Masije, najbolje fudbalske škole koja postoji, me čini veoma ponosnim. Uživam u izvanrednim uslovima, rad je na visokom nivou i osećam da napredujem iz treninga u trening. Nadam se da ću jednog dana ostvariti san i postati prvi golman Barse!

I golman igra „tika-taku“

Do tada ga čekaju na hiljade i hiljade parada u trening centru „Đoan Gamper“ – ime dobio po osnivaču kluba – smeštenom na pet kilometara od Nou Kampa, čiji sastavni deo je i nova La Masija, sagrađena 2011.

U okviru velelepnog kompleksa je po pet terena sa prirodnom i veštačkom travom, još jedan namenjen golmanima, paviljoni za rukomet, košarku i futsal, prateće zgrade sa svim neophodnim sadržajima...

– Dolazimo tamo oko devet izjutra – upoznaje nas mladi golman sa svakodnevnom rutinom.

– U 9,30 je doručak. Za 10,30 je zakazana teretana. Pola sata kasnije izlazimo na teren i treniramo do 12,30. Sledi novi polučasovni boravak u teretani. To je uobičajen raspored tokom sedmice, s tim da dan pred utakmicu posle treninga ne odlazimo u teretanu.

Kao što je Barselona „više od kluba“, tako je La Masija više od puke fudbalske škole.

Od kraja 70-ih je širom otvorila vrata biserima sakupljenim sa svih strana sveta, usađujući im duboku privrženost klupskim bojama i fudbalsku filozofiju koja je holandsko i špansko tumačenje loptanja objedinila u „tika-taku“, uzdižući posed lopte u vrhovni princip.

Sistem u kome je bitno promenjena i uloga čuvara mreže, od koga se očekuje da je aktivan učesnik dešavanja na terenu.

– Baš kao i u prvom timu, i u mlađim kategorijama se uvek insistira na pas igri, koja počinje od golmana. Naravno da se sve puno razlikuje od fudbala u Crnoj Gori. Privikao sam se i podigao nivo indvidualne tehnike igre nogom. Naravno, može još bolje, ali sam zadovoljan napretkom.