CENTAR GOLGETER: Miloš Vukićević najbolji strelac u Francuskoj

Sjajan je bio talenat Miloš Vukićević, a ko zna ko je kriv što nije postao igrač svetske klase. Možda treneri, možda on sam, možda sredina.

Tek, omiljeni Jogi tek sada sa 30 igra kao nikad. Nije lako kad si centar, pogotovo još kad si najbolji strelac prvenstva. Igrajući za Eks Provans, postigao je 45 golova i bio broj jedan.

Njegov klub je bio treći u ligaškom delu a u prvom polufinalu protiv Marselja pobeda 14:12. Jogijeva tri pogotka i sedam zarađenih isključenja.

– To je prva pobeda u prvenstvu nad čuvenim klubom. Zadovoljni smo. Igra se na razliku, nemamo velike šanse pogotovo što sam bio bolestan i jedva odradio dva tri treninga. Ali već smo uradili mnogo. Drugi par su Strazbur i Nica. Igra se dobro, liga ujednačena. Sa mnom su u ekipi od stranaca Španac De Lera, Japanac Micuki, od domaćih su poznatiji Kac i Kruzija. Marselj recimo ima osmoricu stranaca– priča Miloš Vukićević.

U karijeri je promenio veliki broj klubova. Statistika je u rukama oca Velimira, neumornog veterana u fudbalu.

Nabraja: Beograd, Faliro, Hanja (dva puta najbolji strelac), Vojvodina sa kojom je ušao u Ligu šampiona, Kipar, Partizan, Seged, igrao je u Australiji...

– Ne verujem da ću karijeru nastaviti u Francuskoj. Istina je da mi nude dvostruko bolji ugovor, hoće da naprave ozbiljan klub. Na svakoj utakmici je sjajna atmosfera, pune tribine a predviđa se bazen sa 1500 mesta. Lepo je igrati ovde.

Ponuda ima mada Vukićević o tome baš i ne priča puno:

– Žena mi je u Kopru sa decom i voleo bih da im se približim. Postoji poziv iz Trsta i to bi bilo idealno. Sa druge strane, finansijski možda bolje je mogućnost igranja Rusiji. To je još uvek u magli ali ko zna...

Kako god i na početku četvrte decenije Jogi razmišlja o vaterpolu. Ponikao je u sjajnoj generaciji Beograda sa Arizanovićem, Marinkovićem, Petkovićima, braćom Genčić, Basarom, Kocićem, kasnije su tu bili braća Rašović, Ubović, ekipa koja je mogla dosta da je ostala zajedno. Ali, to je neka druga priča.