LIČNOSTI, Nemanja Majdov: Snaga šampiona do granice patnje

Krajem prošlog meseca u Tel Avivu je održano seniorsko Prvenstvo Evrope u džudou, gde su predstavnici Srbije osvojili dve medalje. Milica Nikolić (do 48 kg) bronzanu, a Nemanja Majdov (do 90 kg) srebrnu.

Očekivala se medalja od Nemanjine klupske koleginice iz Crvene zvezde, koja je imala u poslednje dve godine mnoštvo sjajnih rezultata.

Posle osvajanja svetskog zlata prošle godine u Budimpešti, Nemanja je svakom rivalu na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu bio posebna inspiracija...

Da li je po vašem mišljenju teže osvojiti ili odbraniti stečene šampionske nazive?

– Sad, da li je teže osvojiti ili odbraniti, ne znam, ali znam da je u oba slučaja strašno teško. Znam isto tako da je sa Božijom Blagodati, sve lakše i ostvarivo.

Obišli ste Jerusalim uoči početka Evropskog prvenstva u Tel Avivu, da li vam je to i koliko značilo pred izlazak na tatami?

– Da bio sam…mogu reći, na najsvetijem hrišćanskom mestu. To mi je bio jedan od životnih ciljeva i želja. Ali, pošto nastojim da budem što veći vernik, to mi je bila i jedna od životnih obaveza. Stvarno je bilo očaravajuće, čovek se oseća u Jerusalimu prelepo. Ja sam otišao pre Evropskog prvenstva. Uvek pre najbitnijih takmičenja odradim duhovne pripreme, a ovog puta sam, pošto je Prvenstvo Evrope bilo u Tel Avivu, koji je veoma blizu Jerusalima, otišao dva dana ranije u odnosu na ostatak reprezentacije i prikupio, kako ja volim da kažem, sve što mi je potrebno za duhovni mir i postojanost. Neopisiv je osećaj hodati svetim tlom, zemljom kojim je hodao naš Gospod Isus Hristos.

Šta ste sve imali priliku da obiđete u Jerusalimu?

– U društvu brata Stefana i oca Ljubiše obišao sam Hristovu tamnicu i put suza Via Dolorosa, takođe Hram Hrista Spasitelja, mesto gde je Hristos razapet, Golgotu, mesto miropomazanja i mesto gde je Hristos vaskrsao. Zatim, obišli smo Crkvu upokojenja Presvete Bogorodice, njen grob i grob Njenih svetih roditelja Joakima i Ane... – nabrajao je Majdov, koji je potom još dodao:

– Iskreno, nešto što se ne može opisati rečima i nešto što bi svaki Hrišćanin koji je u mogućnosti, trebao posetiti. Sad, u prvom trenutku ne može čovek da shvati i bude svestan gde se nalazi, koliko je to sveto i blagodatno, jer je veoma lako i brzo došao do tog mesta, ali, tek posle, kad se polako utisci slegnu, sve dolazi na svoje i postajete svesni gde se nalazite i koliko vam to znači za duhovni mir i ravnotežu...

Dugo vas je pre Evropskog prvenstva mučila povreda koju ste uspeli da izlečite, o kakvoj je vrsti povrede reč?

– Bio sam povređen još od Prvenstva sveta u Budimpešti. Tog dana sam u toku takmičenja povredio rame, pukla su mi dva ligamenta ramena i puklo mi je rebro. Tako da sam po povratku iz Budimpešte imao pauzu od sedam meseci, što je ogroman period za profesionalnog sportistu. Telo mi je dosta atrofiralo, tačnije, forma je bila na minimumu. Baš sam imao strašno težak i mukotrpan povratak, podizanje forme, jer sam morao svaki dan da idem na lični maksimum i da pomeram granice mogućnosti. Ali, uspeo sam, što je najbitnije i jedino je što se na kraju računa.

Kakvi su vam bliski planovi posle Evropskog prvenstva u Tel Avivu?

– Bliski planovi, generalno gledajući, sad mi dolazi najbitniji period u životu. Krajem maja počinje borba, to jest, osvajanje bodova za olimpijsku normu i plasman na Olimpijske igre u Tokiju.

Kako su vas dočekali u vašem rodnom Srpskom Sarajevu posle osvajanja srebrne medalje na Šampionatu Evrope u Tel Avivu?

– Nisu me zvanično još dočekali, sad za vikend, tada ćemo se tek sastati, ubeđen sam da će biti lepo kao i posle osvajanja svetske titule...

Razloga za slavlje u Srpskom Sarajevu biće više nego dovoljno i na obostranu radost. Pored osvojenog srebra na EP u Izraelu, Nemanja Majdov je posle medalje u Tel Avivu napredovao i na svetskoj rang listi.

Sa osme pozicije Nemanja se probio na četvrto mesto. Sa 4055 bodova, Nemanja se trenutno nalazi iza vodećeg zemljaka Aleksandra Kukolja koji je prvi sa 5053 boda, drugoplasiranog Gruzina Beke Gvinaišvilija (4.327) i trećeg na svetskoj listi, Nikolasa Šerodašvilija (4.092), naturalizovanog Španca rodom iz Gruzije.