PORTRET, MILORAD MAŽIĆ – Sudija iznad srpske realnosti

Srpski sudija u finalu Lige šampiona! Vest nedelje na zalasku, najbolji parametar poverenja i renomea naše najbolje pištaljke svih vremena u UEFA. Lagani ulazak u istoriju i večitu galeriju svetskih besmrtnih fudbalskih imena.

Pred Miloradom Mažićem, 26. maja, nalazi se izazov karijere. Najveća klupska utakmica u 2018, bitka za naslov najboljeg u Evropi, duel madridskog Reala i Liverpula. Najveći izazov, za one koji prvu srpsku pištaljku dobro poznaju, sigurno ne i kruna više nego bogate profesionalne biografije.

„Doživotno” veran rodnom Vrbasu i kad su životne i poslovne obaveze diktirale selidbu, barem u najbliži Novi Sad, Mažić je odavno nadvisio lokalne granice nekadašnje opštine sa Titovim predznakom.

Starosedelačka porodica izasla je vremenom u zaštitni znak Vrbasa. Imidž grada, čija sudijska škola ima posebno mesto u srpskom fudbalu, nije ostavio mnogo prostora u definisanju ciljeva mladog sudije u naletu.

Više od decenije arbitar superligaškog pedigrea, etapno je pomerao sopstvenu lestvicu, istovremeno učio i zadavao lekcije. Ne naslednicima, već starijima od sebe.

Pravo na egoizam, sa statusom planetarnog arbitra „broj jedan”, overen prošlog oktobra, na specijalizovanom sajtu „Svetske sudije”, nekadašnjem „propalom fudbaleru Vrbasa”, kako su ga definisali neprijatelji (a kolege) iz najbližeg okruženja, nije ostavio ni milimetar prostora da zaboravi učitelje.

Počivšeg Aleksinčanina Bogoljuba Stepanovića i još aktivnog Novosađanina (tačnije Petrovaradinca) Đorđa Žutića definisao je kao ljude sa pozitivnim pečatom na njegovoj profesionalnoj stazi.

Idola i uzora nije imao.

– Mlađim kolegama često govorim da je kopija lošija od originala. Sudija treba da pronađe u sebi najbolji spoj osobina, koji će najbolje da odslikaju njegovu ličnost. To je teži put, traži od pojedinca da se uvek preispituje. Suočavanje sa samim sobom nije lako, ni lepo, ali po pravilu donosi pozitivan rezultat – otkrio je u jednom od razgovora.

Decembar 2011. i promocija u grupu 30 najboljih evropskih sudija nisu ni delimično promenili Mažićev, pobednički, profil. Logična pretpostavka brze promocije u učesnika Lige šampiona samo je ubrzala profesionalni adrenalin i u to vreme ubedljivo najboljeg srpskog sudije.

Svega devet meseci kasnije, Mažić se našao na centru Barsinog „Kamp nou” stadiona i opravdavajući oreol „evropske pištaljke, čije vreme dolazi” ostavio sjajan utisak u gostovanju moskovskog Spartaka.

Sakupio je u međuvremenu još 26 duela u najjačem svetskom klupskom takmičenju. Finale u Kijevu biće Mažićeva 28. utakmica Lige šampiona!

Sa statusom čoveka od poverenja Pjerluiđija Koline, šefa evropskih sudija, Mažić je od 2016. bio viđen kao akter finala najveće evropske fudbalske utakmice.

Za razliku od 2016. i 2017, simpatični i autoritativni „ćelavac”, ovog puta, povukao je sasvim neočekivan potez – „sklonio” je 2018. Srbina sa velike scene, pa će majski duel biti i njegova ovogodišnja premijera u Ligi šampiona!

Put ka evropskom vrhu, po sebi, podrazumevao je i rušenje ovdašnjih fudbalskih rekorda. Ne bi bilo pošteno taj proces definisati kao logični „nus-proizvod” velike karijere u kontinentalnim okvirima, ako ni zbog čega drugog, jer ne odgovara istini. „

Pekli” su Mažića na laganoj vatri sadašnji samozvani junaci iz nekih drugih priča, danas u suprotnim bojama, od onih iz 2008.

Ni četvorogodišnji prazan hod u derbi priči dva najveća srpska kluba, Crvene zvezde i Partizana, pod pritiskom tadašnje rukovodeće garniture crveno-belih, oličene u mandatu predsednika Vladana Lukića, nisu ga sprečili da u 150. prvenstvenom večitom susretu overi apsolutni rekord i preskoči sugrađanina Miroslava Radomana.

Našao se na centru 12. put deleći pravdu Zvezdi i Partizanu.

Možda je vredniji, statistički, nemerljiv podatak, aktuelan u ovim danima. Oko Mažićeve pištaljke utrkuju se gotovo svi domaći klubovi. Svi bi voleli da ga vide na terenu u utakmicama odluke.

Usput, stigao je da vodi utakmice u još četiri državna šampionata – Rumunije, Egipta, Saudijske Arabije i Katara. Šeici iz Dohe i čelnici tamošnjeg fudbalskog saveza nisu štedeli novac da Mažića privole pod svoje skute.

Englez Mark Klatenburg video je u Srbinu čoveka kadrog da iznese teret najizazovnijih susreta ljutih rivala iz Rijada i Džede.

Iza sudije od imena i ugleda krije se intelektualac – magistar, uskoro i doktorant na državnom Ekonomskom fakultetu. Godinama zaposlen u „Zlatiborcu”, izrastao je u zaštitni znak firme svetskog glasa iz Mačkata.

Nisu mu Zlatiborci dali da utekne ni kad je karijera sa pištaljkom to nalagala... Logičan potez firme sa godišnjim marketingom, nezvanično, vrednim oko dva miliona evra.

Nije dao da ga „ubije prejaka reč”. Osuđen, po profesionalnom opredelenju, na kritike, često i udarce ispod pojasa, često je citirao dve rečenice Meše Selimovića:

„Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te neko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš?”

U religiji i isposničkom životu našao je sopstveni mir.

– Ne bih taj detalj da potenciram. Verujem u Boga, ne volim ljude koji se hvale na tu temu – otkrio je u jednom od intervjua.

A, nikad nije krio da je u zdravoj porodici suština njegovog uspeha – jezgro u kojem niče embrion jake ličnosti.

Supruga Brankica, odavno naviknuta na večito službeno odsutnog muža, sin Ognjen, od prošlog leta omladinac subotičkog Spartaka, mlađi naslednik Gordan, od milošte u familiji zvani Maradona, garant su Miloradove stabilnosti.

Širinu da sasluša svakoga, uvaži stav znanih i neznanih, usput i da uvek donese odluku po sopstvenoj savesti i odgovornosti, nikad nije sakrivao. Ni isticao.

Dobitnik Specijalnog priznanja Fudbalskog saveza Republike i Sportskog žurnala, januara 2016. godine, najbolje je definisalo Mažićevu težinu u Banjaluci. Baš kao i njegovu svest da „svako priznanje govori o veličini onog koga dariva i kome daje”...

Naoko, posle kijevskog finala, Mažićeva profesionalna karijera više neće biti ista.

Za upućene u njegova razmišljanja i ideja, „utakmica svih utakmica”, kako često zovu finale Lige šampiona, mogla bi da se definiše samo još jedna u nizu lestvica na visini iznad realnosti.

Mondijal je na pragu, Mažićev pasoš, kako nalažu propisi za srpske državljane, rešene da više od 30 dana ostanu u Rusiji, odavno je viziran.

Srpski sudija ima ekskluzivnu priliku da u istoj godini vodi dva najveća finala svetskog fudbala – Lige šampiona i Svetskog prvenstva.

Prethodno to je uspelo samo Englezu Haurdu Vebu, pre osam godina. Danas na to pravo jedini polaže Milorad Mažić.

Svetski sudija „broj jedan”. Najbolja srpska pištaljka svih vremena.