Ovo su bila samo neka u nizu pitanja upućenih Đordiju Bertomeuu na tradicionalnom, vrlo zanimljivom, dijalogu sa novinarima odabranih srpskih i evropskih medija.
Prvi čovek Evrolige, kao što njegova funkcija i nalaže pored menadžerskih, odlično vlada i diplomatskim veštinama, pa nije želeo da se izjašnjava o temama koje bi mogle da donesu negativan publicitet kući koju vodi.
Počev od direktnog odgovora o navodnom kompromisu kojim bi bila stavljena tačka na „slučaja Dimitris Janakopulos”, sve do priče o prozorima u kojoj je, očekivano, lopticu prebacio u polje FIBA.
- Uveren sam da će Budućnost ispuniti sve zahteve koji su pred njom. Počev od rekonstrukcije dvorane, finansijskih zahteva i klupske organizacije neophodne za ovaj nivo takmičenja. Imali smo nekoliko dobrih sastanaka sa ljudima iz Budućnosti, naporno rade kako bi ispunili norme Evrolige i u ovom trenutku se čini da će ih ispuniti. Ukoliko to učine, kao što očekujemo, Crvena zvezda će, po plasmanu iz Jadranske lige, igrati Evrokup – počeo je Bertomeu priču od nama trenutno najzanimljivije evroligaške teme.
Potpitanje o krajnjem roku da Podgoričani dobiju definitivno zeleno svetlo, prosledio je Edu Skotu, operativcu koji sve brojke o Evroligi i Evrokupu sipa iz rukava.
- Rokovi su okvirno isti kao i svake sezone. Predregistracija za sva takmičenjima se obavlja do kraja maja, sredinom juna će se održati sastanci Borda Evrolige i Evrokupa koji će imati uvid u detaljan pregled svih prijava i prethodno izvršenih kontrola naših kolega. Skupština Evrolige će se održati 6. jula – nadovezao se Skot.
Kako stvari stoje, teško da će zemlje bivše SFRJ imati više od jednog predstavnika, kao što je bio slučaj u prethodnoj deceniji.
- Nije se to dogodilo samo u ovom, već i u nekim drugim regionima. Italija je imala četiri, sada jednog predstavnika. Iz Grčke su igrala četiri, sada dva kluba. To je refleksija stanja u košarci u tim zemljama, možda bi najpreciznije bilo reći da smo reagovali na realnost tih zemalja. Jer, za vreme ekonomske krize u Evropi, neke zemlje su bile više pogođene, neki klubovi su patili više od drugih.
Konstatujući da u elitnom takmičenju nema nekoliko velikih imena - Cibone, Partizana, Olimpije, prvi čovek Evrolige je nastavio:
- Oni nisu na istom nivou kao što su bili. Objašnjenje manjeg broja verovatno leži u tome što je kompetitivnost klubova ovog regiona smanjena u odnosu na evroligaše. Ukoliko se to promeni uvek smo otvoreni da razmotrimo njihovo uključivanje. Ali, moramo da imamo na umu da budućnost Evrolige neće biti bazirana na plasmanu u domaćim ligama, već na dugoročnim licencama. Vrata za domaće lige biće otvorena kroz Evrokup. To će biti trend u sledećih šest, sedam godina.
Druga „lokalna” tema nama daleko važnija od globalnih ticala se Partizana. Nije tajna da su crno-beli zainteresovani za vajld-kartu.
- Prerano je da govorimo o tome u ovom trenutku. Pravo učešća se stiče plasmanom u domaćim ligama, uz izuzetak ABA u svim drugim ligama trenutno se igra plej-of i tek treba da vidimo koji klubovi će se izboriti za učešće. Posledica je da ne znamo koliko će slobodnih mesta biti, odnosno koliko ih neće ispuniti uslove za takmičenje. Verujem da će sredinom juna slika biti jasnija, tad će biti pravo vreme da prebrojimo broj dodatnih pozivnica i vidimo ko su klubovi kojima bismo mogli da ih dodelimo. Bez dileme Partizan i Olimpija su timovi iz Jadranske lige koji bi to mogli da budu.
Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 21. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
