OTAC I SIN: Marko Stojanović izlazi iz senke oca Dike

Priča ovih dana: Na tribini stadiona kod Careve ćuprije dve legende Crvene zvezde iz vremena kad je vladala Evropom i Jugoslavijom Stevan Stojanović i Slobodan Marović.

Gledaju BASK srpskoligaša, ekipu iz trećeg ranga u Srbiji. Najviše ih zanima igrač crno-belih sa brojem četiri.

A on je Marko Stojanović, sin kapitena i prvog golmana u istoriji koji je podigao trofej Kupa šampiona, 1991. u Bariju...

Biti sin legendarnog kapitena koji je između ostalog podigao i pehar u Bariju, nije baš lako?

– Mislim da mi je više odmoglo nego pomoglo što sam sin Stevana Stojanovića – nekako setno kaže Marko.

– Prošao sam mlađe kategorije u Zvezdi, ali onda su u klub došli ljudi koji nisu voleli mog oca. I nisam dobio priliku da se pokažem.

Izgleda kao kolateralna šteta, ali ništa novo za najveći srpski klub. Jer Zvezdinu školu su prolazili i sinovi i drugih klupskih legendi Vladice Popovića, Jovana Aćimovića, Dragoslava Šekularca, Vojina Lazarevića i nestajali.

Tim putem ide i naslednik Ivana Adžića, nekad kapitena crveno belih, Luka, koji očito neće ostaviti trag u Ljutice Bogdana.

– Ja sam želeo da nastavim da igram fudbal i uz očev blagoslov otišao u Italiju – nastavlja Marko.

– Prošle godine našao sam se u Kjevu iz Verone gde sam proveo celu sezonu.

U Italiji je bilo mesto za momka rođenog 1998?

– Tamo sam naučio mnogo, pre svega iz taktike. U Italiji se na tome najviše radi, postavljanje, šta da radiš u ofanzivi i defanzivi. Kao i na snazi. To je velika razlika u odnosu na Srbiju, gde se najviše pažnje poklanja tehnici.

I onda BASK. Srpskoligaš je bio dobro rešenje?

– Meni je najvažnije bilo da nastavim da igram konstantno što mi je bilo i omogućeno. Video sam da mogu, iskusniji sam i nadam se da ću da igram još godinu u Srbiji u jačem rangu. Možda u Prvoj ligi, a onda ću u inostranstvo.

Gde?

– Privlači me sever Evrope. Belgija, Engleska, Nemačka, takav stil igre mi odgovara – kaže momak rođen u Belgiji, koji ima i državljanstvo zemlje Beneluksa...