Novi lider FMP-a Nemanja Nenadić: Spremamo se da pobedimo Zvezdu!

Ako bi se tražio domaći igrač koji je najviše napredovao u sezoni na izmaku, ostalo je još da se odigra finale plej-ofa Superlige Srbije, većina stručnjaka i onih koji prate košarku složila bi se da laskavi kompliment ide na račun Nemanje Nenadića, visokog beka, po potrebi i plejmejkera FMP-a.

U ABA ligi, bila mu je debitantska, imao je prosek od deset poena i pet skokova, ispred njega po učinku bili su samo Filip Čović i Majkl Odžo, dok je u Superligi napredovao do 16,5 poena, šest skokova i četiri asistencije.

Najefikasniji je u timu, najkorisniji, čak je i najbolji skakač. Dakle, lider.

Naravno, FMP je sistem, ili u šali skraćenica u kojoj ima i zbilje, fabrika mladih pantera (bolje rečeno talenata), tako da je Nenadić samo prvi među jednakima u kolektivnom sportu.

A došao je gotovo niotkuda, nije igrao u mlađim reprezentativnim kategorijama, nije upao u oči lovcima na talente i njegova priča je zato univerzalna i poučna.

Vraća nadu momcima čija imena selektori i treneri ne izgovaraju punih usta jer misle da od njih neće biti igrači.

Pitanje je veliko, prirodno, da li bi se o njemu sada ovoliko pričalo da FMP nije stigao do borbe za titulu šampiona države, ostavivši iza sebe kao i prošle godine Partizan. Ali u životu baš i nema puno slučajnosti.

– Trener Vladimir Jovanović nas je spojio, napravio skladne odnose sa nama i među nama, ulio nam dodatnu energiju i pred početak Superlige nam je rekao: „Ako nastavite ovako da trenirate plasiraćete se u finale“. Nama je bilo čudno, pogledali smo se međusobno, ostali smo u tom trenutku bez Filipa Čovića i Alekse Radanova koji su prešli u Crvenu zvezdu, ali bili smo svesni koliko smo truda do tada uložili. I znali smo da možemo sa Partizanom, jer smo sa crno-belima u ABA ligi imali skor 1-1.

Nenadićeva priča teče:

– Znali smo da je glavno oružje Partizana Vilijams Gos i da njega moramo zaustaviti. I cela naša odbrana bila je usredsređena na Gosa. U trećem periodu su nam crno-beli dali četiri poena, vodili smo i 20  razlike. Mladi smo, fizički dominantni, niko više ne trenira od nas.

U polufinalu se pred FMP isprečio Borac.

– Znali smo da su iskusni, da Marinović 15 sezona igra na vrhunskom nivou, ali smo verovali da našoj odbrani ne mogu da nađu šupljine. I u majstorici smo primili u drugom poluvremenu samo 15 poena. Jesmo izgubili drugi meč, ali Borac nije isti tim u Čačku i van njega. Imaju ogromnu pomoć navijača, a porazu sam i ja kumovao petim faulom na početku četvrtog perioda čime je sužena rotacija postala još kraća. Ali, znali smo, verovali smo, da smo bolji, i jedva smo čekali da pokažemo koliko smo spremni, što se i videlo.

U finalu čeka Crvena zvezda, aktuelni šampion.

– Spremamo se da pobedimo, da li će to biti dovoljno samo za majstoricu ili čak i neki susret manje videćemo. Imamo dovoljno motiva, titula prvaka države, dres Crvene zvezde. Ko to ne bi voleo, ali ne pitamo se mi, već naše igre.

Sve ovo je manje-više poznato i već viđeno. Ali ko je ovaj momak?

– Rođen sam u Beogradu, 2. januara 1994, odrastao sam u Barajevu, gde sam i počeo da igram košarku. Kad smo se preselili na Cerak, prešao sam u mlađe kategorije istog kluba, a potom u Slodes u Prvu srpsku ligu. Pre četiri godine sam otišao u Tamiš, ali za polusezonu nisam dobio šansu i otišao sam u Drugu ligu u Mladost iz Zemuna. Iduće sezone sam bio u Pirotu, prošle u Dunavu iz Starih Banovaca. Prošlog leta sam igrao za univerzitetsku reprezentaciju... Sve dajem za košarku, ali nije loše da imam i fakultetsku diplomu. Nenadići su inače poreklom iz Hercegovine, iz okoline Trebinja – završio je Nenadić.

Protiv Partizana najbolje u karijeri

Najbolju igru u karijeri pružio je protiv Partizana u dvorani „Aleksandar Nikolić”. Posle tog meča uvaženi kolega Milun Nešović je utvrdio:“Nenadić je mogao da da koš kad god je hteo“. Kažemo to Nemanji, a on uzvraća:

– Sve živo mi je išlo od ruke, bila je to moja najbolja partija.