Bogdanović: Najveća razlika je što sam ja pre odlaska tamo navikao da sednem u restoran i da ne izađem dva-tri sata

Bogdan Bogdanović je bio obožavani dečak Partizana, rastao u čoveka kome se klanjaju u Fenerbahčeu, a sada postao lider Sakramenta. Za sve to vreme, bio je tip u koga su upere sve oči srpskih navijača tokom reprezentativnih akcija. Figura koja menja.

Promenila je i „odnos snaga“ u TC Ušće u utorak popodne, kada se pojavila u „Najki“ prodavnici.

Sestra je vikala na mlađeg brata koji je želeo još samo jednu fotku, a onda morala da mu dokazuje da su i prethodne dovoljno dobre. Trojica momaka sa kacigama za motor takmičila su se ko će prvi imati ekskluzivu da „tu je Bogdan Bogdanović“, koga su videli okruženog gomilom obožavalaca.

Promenio je Bogdan i tokom sezone u Sakramentu mnogo toga. Od Evropljanina koji se zove „isto“ kao Bojan Bogdanović, postao je čovek kojeg legende Kingsa (a nisu Vlade Divac i Peđa Stojaković) jedva čekaju da gledaju naredne sezone jer će „tek tada pokazati šta sve može!“

- U početku je bilo mlitavo – počinje priču o ruki godini Bogdan. - Bio sam umoran i istrošen od prethodne sezone u klubu i reprezentacije, nisam mogao da uđem u pravi ritam. Stvarno je naporno kada počnu utakmice, igraš u tempu kao na takmičenju sa reprezentacijom, samo što traje cele sezone! Treba to izdržati. Dok nisam ušao u pravi ritam, bilo je teško. Generalno sam zadovoljan, ali ima još mnogo prostora za napredak.

Izabran je u drugi najbolji ruki tim u generaciji debitanata koja će se pamtiti, bio je i MVP na Ol staru u meču Zvezda u usponu. Ali...

- Za mene ova sezona nije uspešna. Možda tako deluje navijačima, ali nikada ne gledam samo individualnu stranu. Sledeće godine ciljamo da imamo barem 10, po mogućstvu 15 pobeda više, da rastemo kao tim. Uvek sam orijentisan prema timskom napretku. Imamo kvalitetnu ekipu, mladu i talentovanu. Tamo je stvarno potrebno vreme. Nemamo dovoljno treninga da bismo napredovali, mora da se trpi kroz utakmice. Ako svake godine rastemo po deset pobeda, jednom ćemo ući u plej-of i sve će biti bolje.

Mnogo puta je Bogdan pričao tokom sezone o razlikama između evropske i NBA košarke.

- Pre svega je razlika u fizikalijama i kvalitetu uopšteno. Tamo i kada igrate navodno protiv lošijih ekipa, igrate protiv tipova koji mogu da postignu 40-50 poena. To je mene iznenadilo, jer sam smatrao da je razlika između dobre i slabije ekipe velika. Ali, nije, samo što je sezona dugačka i mnogo faktora utiče na rezultate.

Američki način života?

- Sve je dosta brzo. Najveća razlika je što sam ja pre odlaska tamo navikao da sednem u restoran i da ne izađem dva-tri sata. Sada je sve na brzinu, uđeš, izađeš, sve za poneti... Zašto da se gubi vreme u kafićima i restoranima? To možda ima smisla, ali ja sam odrastao u drugačijim uslovima.

U NBA ligi je sve podređeno ljudima koji su na parketu.

- U suštini, igrači vode tu ligu, oko njih se sve vrti. Suviše dobro su napravili taj sistem, saradnju između vlasnika klubova, lige i igrača. Savršen sistem.

Iz američke svakodnevice Bogdan beži viđajući se sa ljudima sa ovih prostora.

- Mi Balkanci se trudimo da se sretnemo, u svakom gradu gde otputujemo, ili kada oni dođu u Sakramento. Da se viđamo i podržavamo.

Činjenicu da je osvojio lepa individualna priznanja u ruki NBA sezoni prijaju sada, ali tek će kasnije.

- Lepo je kada se završi sezona i dobiješ neku individualnu titulu, da znaš da si ostavio neki trag. To možda sada nema neki veliki značaj, ali kasnije ću tek biti svestan. Kao što i sve ove medalje tek kasnije dođu u glavu.

U toku sezone Sakramento je odigrao 82 utakmice, prošao silne gradove, igrao u brojnim arenama...

- Medison Skver Garden u Njujorku i Stejpls centar u Los Anđelesu sam posebno upamtio, kao i dvoranu Oklahome Siti. Nisam toliko razgledao gradove.

Ipak, nije izbegao sudar sa različitim kulturama iz kojih dolaze saigrači. U karijeri posebno.

- Svuda je bilo drugačije. U Partizanu su bili domaći igrači sa par stranaca. Onda sam otišao u Tursku gde su me opet prihvatili kao svog. U Sakramentu smo svi kao stranci, ali se opet stalno družimo... Košarka je stvarno neverovatna. Generalno, sport spaja ljude, nisu bitni nacionalnost, ili vera... Zbog toga smo, uostalom, i izabrali da se bavimo tom profesijom.

Bogdanović je podigao obrve na pitanje koji je događaj u prvoj NBA sezoni ostavio poseban utisak na njega.

- Možda utakmice, protiv Majamija, Golden stejta, taj Ol star meč... Čak i kada smo gubili. Recimo, protiv Golden stejta, kada sam shvatio koliko su moćni. Isto kao i od Lebrona Džejmsa. Dosta je bilo „fleševa“.