Zašto je Vojvodina, za 700.000 evra, ostala bez Putinčanina i Radovanovića

Na startu zlatiborskih priprema, još kad se nije znalo šta će doneti naredni dani, Aleksandar Veselinović je, razmišljajući o ekipi i modelu igre koji namerava da sprovede u delo, na prvo mesto izdvojio ulogu i značaj Marka Putinčanina:

– On je stožer ekipe. Od njega mnogo toga zavisi u obe faze, i kad se branimo i kada napadamo – glasno je razmišljao prvi stručnjak Novosađana, dodajući da je 30- godišnji Putinčanin ne samo zahvalan akter na terenu, već je i kao izuezetna ličnost autoritet, vrlo poštovan od ostatka ekipe.

Tim rečima Veselinović kao da je izazvao sudbinu. Nekoliko dana kasnije, Marko Putnčanin se pozdravio sa svima, napustio hotel „Palisad” i produžio za Ljubljanu kako bi potpisao trogodišnji ugovor i stavio se na raspolaganje Iliji Stolicu, koji ga je trenirao u Voždovcu i na čiju preporuku je pre šest meseci angažovan od strane Vojvodine.

Zašto su Novosađani prihvatili da se odreknu tako važnog pojedinca? Odgovor je prost - Vojvodini su ruke bile vezane, jer u ugovoru koji je Putinčanin zimus potpisao s Novosađanima postoji izlazna klauzula po kojoj je on slobodan igrač uz obeštećenje od samo 50.000 evra. Najjednostanije rečeno – ko uplati taj iznos, dobija Putičanina. Vojvodina je prihvatila tu klauzulu, jer u suprotnom iskusni vezista ne bi ni došao u Novi Sad.

Dakle, Olimpija i Ilija Stolica su lako dobili ono što su želeli, tim pre što je i sam Putinčanin, budući da je na zalasku karijere, neočekivano dobio priliku da postane član šampiona Slovenije i potpiše ugorvor na tri godine (150.000 godišnje). Prema tome, u slučaju Marka Putinčanina Vojvodina se ništa nije ni pitala.

Ali, ubrzo se pokazalo da jedna nevolja ne dolazi sama. Istog dana kad je Putinčanin spakovao stvari i napustio hotel „Palisad”, isto je uradio i štoper  Aleksandar Radovanović. I tu je Vojvodina dovedena pred svršen čin, iako se Radovanovićev položaj razlikuje od onog u kojem je bio Putinčanin.

Talentovani štoper, koji je zimus stigao iz subotičkog Spartaka, ima važeći ugovor sa Vojvodinom, ali ni to nije pomoglo jer je za davanje „zelenog svetla”  Radovanoviću za prelazak u redove francuskog drugoligaša Lansa odlučujuće bilo obeštećenje Novosađanima u iznosu od 650.000 evra, a platila je Radovanovića šest puta manje. Novac je Vojvodini potreban, a i sam igrač je, razumljivo, bio zagrejan da karijeru nastavi preko granice.

Ruka – ruci, posao je završen: Putinčanin i Radovanović su dobili odrešene ruke. Vojvodina je posle svega primorana da kako zna i ume pronađe zamene za njih, što baš i nije lako.