Pavićević: Košarka odgovara senzibilitetu Japanaca

Bio je mlađi i od Dražena Petrovića i Arijana Komazeca kada je debitovao u seniorskoj konkurenciji jugoslovenske košarke koja je u to vreme bila neprikosnovena u Evropi.

Sa samo 14 godina u dresu Budućnosti iz Titograda zaigrao je u meču Kupa Jugoslavije u novobeogradskoj hali sportova protiv IMT-a. Nije propustio priliku da zasluži mesto u reprezentaciji Jugoslavije do 19 godina koja je u Bormiju 1987. osvojila titulu juniorskog prvaka sveta.

U društvu Kukoča, Rađe, Sretenovića, Perasovića... tri puta se uzastopno peo na krov Evrope, a od košarke nije mogao da se odvoji po završetku bogate igračke karijere pa je otišao u trenere.
 

Luku Pavićevića je taj trenerski put pre dve godine odveo na daleki istok, da bi se ovog leta iz Tokija vratio kao šampion Japana.

- Pred početak minule sezone preuzeo sam ekipu Tokio Alvark koja je svojevremeno pripadala automobilskom gigantu Tojota. Od formiranja profesionalne lige u Japanu pre par godina, velikim korporacijama nije dozvoljeno da budu vlasnici klubova, tako da je Tojota sada glavni sponzor. Klub ima višedecenijsku tradiciju, a ovo im je treća titula šampiona u istoriji. Poseduju vrhunske uslove, fantastičnu prateću infrastrukturu, trenažne hale, teretane, medicinski centar i po svojoj organizaciji klub bi pripadao najvišem evropskom rangu - kaže Pavićević.

Ne krije da je oduševljen onim što je video i doživeo u Japanu:

- Fascinantna zemlja u svakom smislu, od organizacije posla i života, preko kulture i obrazovanja, do ishrane i vaspitanja. Vredni su i koncetrisani, odgovorni i imaju izuzetan talenat za rad. Imaju vešte košarkaše, ali njihova osnovni problem leži u fizičkim karakteristikama. Nisu dovoljno visoki i atletski ne ispunjavaju standarde koje zahteva košarka. Međutim, košarka je sport koji odgovara njihovom senzibiltetu, marketinški i medijski treba učiniti još napora na njenoj popularnosti, ali to se iz godine u godinu rapidno poboljšava. Najbolji dokaz za to je podatak da su ljudi koji su podigli njihovu fudbalsku Džej ligu sada na rukovodećim pozicijama u košarkaškom prvenstvu.

Do titule šampiona Japana Luka Pavićević je sa svojom ekipom stigao uz skor od 44 pobede i samo 16 poraza. Sistem sporta u Japanu sličan je onom koji vlada u Americi i vezan je za obrazovanje što po mišljenju Pavićevića predstavlja određeni problem.

- Klubovi nemaju podmladak, pa se mladi sportisti razvijaju kroz školski sport. Iz tog razloga se najtalentovaniji sportisti u srednjoškolskom uzrastu nalaze u rukama profesora koji nisu treneri. Na fakultetima je to organizovanije, ali ta deca do svoje 22 godine nemaju adekvatnu trenersku podršku. Ono što je zanimljivo, njihova kultura ne dozvoljava napuštanje škole. Obrazovanje im je veoma važno.

Kada je već reč o obrazovanju, zanimljivo je da je svojevremeno Luka Pavićević bio najbolji đak gimnazije „Slobodan Škerović”. Takođe, bio je prvak Crne Gore u matematici, a u želji da davne 1985. godine što pre dođe do Matematičkog fakulteta na Univerzitetu Juta, Luka Pavićević je za godinu dana završio dva razreda srednje škole i sa samo 17 se otisnuo preko Atlantika. Vratio se u Evropu pre završetka fakulteta što se ispostavilo kao dobra odluka, jer je ne dugo zatim tri puta sa Jugoplastikom osvajao titulu klupskog prvaka Evrope.

Iako je napunio 50 godina Luka Pavićević želi da ostvari ono što nije stigao da uradi u mladosti - da stekne fakultetsku diplomu. U želji da se dalje stručno usavršava Pavićević je ovih dana upisao Fakultet za sport Univerziteta „Union - Nikola Tesla”.

- Sjajne preporuke o Fakultetu za sport na Novom Beogradu sam dobio od mog dobrog prijatelja i kolege Vlade Jovanovića, nekadašnjeg trenera Partizana sada selektora mlade reprezentacije Srbije. Razgovor sa njim na tu temu je bio presudan, a dodatnu potvrdu o kvalitetu Fakulteta i svoju ispravnu odluku da ga upišem dobio sam saznanjem da će mi jedan od nastavnika biti uvaženi profesor Vladimir Koprivica. Napustio sam studije u Americi na trećoj godini da bih se profesionalno bavio košarkom. U međuvremenu sam završio Višu trenersku školu, ali sam osećao da je taj deo moje ličnosti ostao nedovršen. Logičan izbor je bio studijski program Trener u sportu pre svega jer je sistem obrazovanja prilagođen sportistima i sportskim stručnjacima koji poput mene žive i rade u inostranstvu - konstatovao je Pavićević.
​