Milan Tomić, od skora šef struke Crvene zvezde mts, karijeru – igračku i trenersku – je proveo mahom u Olimpijakosu. U Pirej je otišao 1991, sa Crvenog krsta, kao igrač i trener osvajao titule prvaka Evrope, da bi iz atinske luke isplovio pre pre nekoliko dana. Kada je rešio da atinske crveno-bele zameni beogradskim.
Naredne tri sezone gledaćemo ga kraj klupe Crvene zvezde. I – ako izuzmemo kratak period kada je bio „privremeno rešenje“ i posle odlaska Jorgosa Barcokasa vodio Olimpijakos, ovo će mu biti prvi samostalni posao.
Lepo je početi u svojoj zemlji
Srbija važi za zemlju velike košarkaške tradicije. Da li je za njega to što je Srbin tokom karijere bilo dobro ili loše, upitan je Tomić.
- Dobro je što sam iz Beograda. I to je definitivno tako, jer Beograd je najveći košarkaški grad. Mnogi naši igrače su napravili velike, klupske i reprezentativne karijere.
I zato…
- Veliko zadovoljstvo mi pričinjava činjenica što ću raditi u Zvezdi, pa i što će moja trenerska karijera početi u Srbiji, gde postoje svi uslovi za dobar rad.
U intervjuu za grčki portal „Fosonlajn“ je rekao da je za ovaj korak u karijeri odavno bio psreman.
- Tu odluku sam doeno sada, ali na isto sam mogao da se odlučim i prethodnih godina – rekao je Tomić, dodajući da je oduvek mnogo želeo da radi kao trener.
- Kada gradite karijeru, uvek idete korak po korak. Konačni cilj na tom putu je da u nekom trenutku postanete prvi trener. Dosta je primera kada su igrači odmah po završetku igračke karijere postali treneri. Međutim, odlučio sam da idem polako.
Dodao je i da se u novom poslu ne plaši ničega.
- Sve ovo sam nekoliko puta prošao u glavi. Naravno, strah od neuspeha je uvek prisutan u poslu trenera. Ali, kada bi se znalo ko će biti prvi na tabeli, sezona ne bi ni počinjala.
Kada je rešio da je vreme za sledeći korak, odličio je da to bude na Malom Kalemegdanu. Na pitanje, šta je Zvezde, Tomić nije pričao o rezultatskim ciljevima. Već…
- Cilj je da igramo dobro, brzo i sigurno. Sa dobrim utakmicama i vrednim radom, možemo da napravimo nešto. Imamo dovoljno mladih od kojih želimo da stvorimo nove igrače, naše igrače.
Posle odlaska Jorgosa Barcokasa, Tomić je sezonu 2013/14, završio kao prvi trener Olimpijakosa. Iako je možda bilo očekivano da nastavi i dalje samostalno da vodi tim, nije dobio šansu. Ali ostao je u timu.
- Bilo je to težak period, kada je Barcokas otišao. Izgubili smo od Panatinaikosa u Kupu, imali dosta problema. Preuzeo sam tim i smatram da sam dobro obavio posao. Bio sam spreman! U trenutku kada su svi mislili da smo izgubljeni, mi smo ubedljivo pobedili Valensiju, i to u gostima, dobili smo i Baskoniju i Neptunas.
Dodao je…
- Verovao sam u sebe. Nisam razgovarao sa predsednikom, ali smatrao sam da je vreme da preuzmem tim.
Tri dela istorije Olimpijakosa
Kaže i da postoji mnogo razlika izimeđu Milana Tomića igrača i Milana Tomića trenera.
- Uostalom, kada sam ja igrao i košarka je bila drugačija. Sada je sve mnogo brže. Smatram da je istorija Olimpijakosa podeljena na tri dela. Prvi je vreme u kome smo izgradili „imperiju”, drugi kada nismo imali ni za vodu i treći kada je „imperija” uzvratila udarac. Sve sam to proživeo sa klubom i to me je ojačalo.
Ali…
- Posle razgovora s njima, vrlo lepog, dogovorili smo se da uradimo ono što je najbolje za Olimpijakos.
Iako nije dobio šansu da samostalno vodi tim, Tomić je ostao u stručnom štabu novog trenera, Janisa Sfaropulosa. I tu je ostao sve dok i Sfaropulos nije otišao. A da li bi se nekad vratio, ako ga njegov bivši klub nekad pozove, upitan je Tomić.
- Nikada ne znate šta vam život donosi. Ako se nekad budem vraćao, sve će biti potpuno drugačije. Ali, tek sam došao u Beograd i nije u redu da sada pričamo o mom povratku u Olimpijakos. Taj klub će uvek biti u mom srcu. Tu sam proveo 23 godine, bio sam deo kluba od 1992. i osvojio se.
Ipak je odgovorio na pitanje. Prihvatiće poziv, ako nekad bude došao i ne samo to…
- Ako do toga dođe, sigurno ću uživati.
Iz got vremena, po lepom pamti dve titule u Evroligi, osvajanje trofeja na terenu najljućeg rivala – Panatinaikosa, dok mu je najteže bilo kada je Olimpijakos u Tel Avivu izgubio trofej od Huventuda. A pamtiće i saradnju sa mnogim velikim trenerima - Janakisom, Ivkovićem, Barcokasom, Sfaropulosom...
- Janakis mi je prvi dao šansu, dugujem mu mnogo. Od njega sam naučio mnogo toga. Ne samo o košarci, već i o životu. Duda Ivković je posebna priča. Ne samo da je stvarao košarku, već nas je sve učio kako da razmišljamo. Nas vezuje i vreme u Radničkom, kada me on i njegov brat, kao 15-godišnjaka stavili u prvu petorku. Sa Barcokasom smo osvojili Evroligu u Londonu, što nikada neću zaboraviti. Sfaropulos je čovek koji mi je dao veliki prostor kao pomoćniku. Zajedno smo proveli četiri godine.
Upitan, sa kojim od njih je imao najbolju saradnju, Tomić je rekao:
- Kada ste nečiji pomoćnik, morate da se adaptirate svim njegovim zahtevima. Svidelo vam se to ili ne. Prosto, takav je posao. Ali, poenta je da kao prvi pomoćnik morate da kažete ono što mislite. Jer tako pomažete. Svaki trener ima svoju filozofiju. Moja je, onako kako ja zamišljam igru svog tima, trenutno najbliža onoj koju je forsirao Dušan Ivković.
Lako je odgovorio na pitanje, kog bi igrača, kada bi mogao, doveo u Crvenu zvezdu. To je…
- Miloš Teodosić!
Srpski as je i među trojicom najboljih stranaca koji su igrali u Olimpijakosu, prema mišeljenju Tomića. Druga dvojica su:
- Ejsi Lo i Kajl Hajns.
Kada je u pitanju najveći napredak kome je svedočio, tu se radio grčkom igraču.
- Kostas Slukas je radio danju I noću i uspeo je da stvori sjajnu karijeru. Sada je jedan od najboljih igrača Evrope – rekao je Tomić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
