Kad se kaže Egipat – prvo se pomisli na nesnosne vrućine, na pustinjski pesak i, svakako, na piramide.
U Aleksandriji, drugom po veličini gradu u ovoj zemlji, koji ima, kažu, od četiri do deset miliona stanovnika, neizbežne su asocijacije na tursističke atrakcije, na najveću antičku biblioteku i tvrđavu, izgrađenu na mestu gde je bio čuveni svetionik, nekada svrstavan u sedam svetskih čuda.
Od zaista mnogo toga što ima da se čuje i vidi na tokom letnjih meseci u zaista užarenom severu afričkog kontinenta, u poslednje vreme redovna tema je i fudbal. Tačnije, njegovo veličanstvo Mohamed Salah. Ima ga na sve strane, na suvenirima sa njegovim likom, na dečjim majicama... Osmeh, njegov zaštitni znak kojim se ponose Egipćani, svuda vas prati...
Ogromna je Salahova popularnost među zemljacima. On je, kažu, nezaustavljiva lokomotiva koja egipatski fudbal vuče napred.
Kako je sve to izgledalo dok se Salah nije pojavio?
Slobodan Bobe Pavković, koji je polovinom 2006. godine proveo šest meseci na klupi Al Itihada, sa uzdahom se priseća te svoje nevesele trenerske epizode:
– Uh, teška je to priča, zaista višestruko teška. Za mene toliko da je doživljavam kao da sam tamo proveo 12 godina. Zvali su me posle da se vratim, ali zahvalio sam se. Bio sam, video i ne bih više.
Tako je bilo nekada. Ali, danas se fudbalsko vreme u Egiptu računa pre pojave Mohameda Salaha i posle njega. Al Itihad se sada zove Piramids. Svoje utakmice igra na supermodernom armijskom stadionu, po izgledu, komforu i sadržaju to je zdanje po najvišim svetskim standardima. Vlasnik kluba je superbogati Saudijac Turki Al Šejh. O razmerama njegovog bogatstva se samo nagađa, ali znaju se planovi. On hoće da Piramidsa da napravi ne samo vodeći klub u Egiptu, već i da bude lider na afričkom kontinentu.
Pošto i u fudbalu, pogotovo u novije vreme, para vrti gde ni burgija neće, ništa nije nemoguće i nedostižno, pa tako treba gledati na želje i planove ambicioznog Saudijca. Kažu, on neće žaliti novac na putu do ostvarenja onoga što je zamislio u egipatskom fudbalu. Piramids je ovog leta angažovao čak 18 novajlija, među njima četvoricu Brazilaca plaćenih 20 miliona dolara, kao i još neke lokalne zvezde iz Zamaleka, već poduže jednog od vodećih egipatskih klubova...
Prva violina Piramidsa je Brazilac Keno, koji za kratko vreme opravdao novac uložen u njega (priča se da godišnje u Egiptu zarađuje osam miliona dolara), ali svakako i dres s brojem 10 na leđima. Kakav je majstor Keno, šta sve može s loptom – uverili su se u neravnopravnom nadmetanji s njim mladi igrači kombinovanog tima Vojvodine, koji je u nedeljnoj prijateljskoj utakmici, više igrom nego rezultatom (3:1), ubedljivo poražen od Piramidsa. Sa takvim rivalom ne samo da da bi teško izašao na kraj i prvi tim Novosađana, već je veliko pitanje i kako bi se protiv Piramidsa proveli naši najistaknutiji superligaši.
Večni Vujadin Boškov je govorio:
– Pameti i novaca nikad dosta.
U Piramidsu su ovo drugo, misli se na duboku kasu, našli u Saudijcu Turki Al Šejhu.
A hoće li imati i prvo – veliko je pitanje. I ne bi bilo prvi put u fudbalu da velika ulaganja propadnu zato što nije bilo onoga ko ume da upravlja velikim brojevima.
Turki Al Šejh nije prisustvovao nedeljnoj utakmici odigranoj između Piramidsa i kombinovanog tima Vojvodine na stadionu Borg Al Arab. Kažu, da je zbog svojih razgranatih poslova morao da ostane u Saudijskoj Arabiji, ali je po njegovoj želji meč bio zatvoren za javnost, nije bilo publike na tribinama lepog stadiona na koji može da stane više od 80.000 gledalaca.
Bogati gazda egipatskog kluba ipak je imao priliku da vidi kako igraju fudbaleri koje on tako izdašno plaća. I još nešto za njega jednako važno – kako se ponašaju igrački legionari koje je okupio u Piramidsu.
Da bi prvi čovek kluba imao uvid kakao sve to izgleda u meču sa rivalom iz Srbije, organizovan je direktan televizijski prenos. Posebna je bizarnost da je realizovan sa čak 11 kamera. Sve to samo za jednog gledaoca u Saudijkoj Arabiji!?
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
