Nije vojskovođa major Gavrilović, čiji nadahnuti govor braniocima Beograda od austrougarske i nemačke vojske oktobra 1915. se izučava na Vest Pointu i ostalim prestižnim vojnim akademijama, nije ni iz njegove loze…Samo su prezimenjaci, ali i Andrija, barem u košarkaškom svetu je stvorio ime. Ne kao slavni prezimenjak, nego kao čovek iz senke, iz drugog plana, desna ruka mnogim renomiranim trenerima kojima je predlagao pobedničku strategiju.
Takav životni put ga i vraća u Crvenu zvezdu, gde je u mlađim selekcijama i počeo trenersku karijeru 1986. vežbajući Nebojšu Ilića, Aleksandra Trifunovića, Rastka Cvetkovića, Mirka Pavlovića, Slobodana Kaličanina, kasnije i Nikolu Jestratijevića, Srđana Jovanovića, Milana Reljića, Igora Perovića…pre nego što se 1993. otisnuo u Italiju, radio u košarkaškim akademijama, kasnije počeo da dobija angažmane u velikim evropskim klubovima.
I posle 25 godina Andrija Gavrilović se vraća u Beograd, u Crvenu zvezdu za pomoćnika Milanu Tomiću, takođe Beograđaninu i takođe dugogodišnjem asistentu u Olimpijakosu. Koji je otprilike u isto vreme kad i Gavrilović napustio ušće Save u Dunav.
- Moj dolazak u Zvezdu vezan je za dugogodišnje poznanstvo sa Nešom Ilićem i Nebojšom Čovićem, višegodišnju saradnju sa Sašom Lukmanom, a Tomića znam još iz vremena dok je igrao u kadetima i juniorima Radničkog. Kasnije smo kao pomoćnici glavnih trenera često razmenjivali informacije i bili upućeni jedan na drugoga, vežu nas i zajednički prijatelji. U mom povratku isprepletale su se mnoge ljudske veze – pričao nam je juče Gavrilović iz Toremolinosa kraj Malage, gde mu je poslednje dve godine prebivalište i stalna adresa.
Po napuštanju klupe Himkija 2016. bio je bez trenerskog posla.
- U Moskvi sam u međuvremenu upoznao buduću suprugu, a pauzu u radu iskoristio sam da „sredim papire“. Dobili smo i dete, a kako sam za vreme boravka u Unikahi kupio stan u Toremolinosu, rešili smo da živimo na „neutralnom terenu“.
Pokušavao je poslednje godine da nađe angažman i kao prvi trener, ali...
- Završavalo se na razgovorima...
Andrija Gavrilović je čak i za košarkašku Srbiju nedovoljno poznata ličnost. Mnogi detalji nesvakidašnje biografije ostali su skriveni. I mnogo vremena je prošlo, rođen je 13. januara 1965.
- U Virtusu iz Bolonje sam bio od 2003. do 2006, dve sezone u Drugoj i jednu u Prvoj ligi, pomagao sam Albertu Bučiju, Zaretu Markovskom i Đordanu Konsoliniju. Tokom boravka u Italiji sam se upoznao sa Serđom Skariolom koji me je 2006. pozvao u Unikahu. Sa njim sam sarađivao dve sezone. Narednu 2009. sam proveo sa Acom Petrovićem u UNIKS-u. Narednih šest sezona sam bio u Himkiju. Asistirao sam Skariolu godinu i po, Rimasu Kurtinaitisu pet i po, i nekoliko meseci Dušku Ivanoviću.
Za nekoliko dana Gavrilović stiže u Beograd, da nastavi tamo gde je nekada stao. Između je prohujalo 25 godina, otišao je kao mladić u potrazi za afirmacijom, vraća se kao zreo čovek nagomilanog znanja.
DOSTA MLADIH IGRAČA
O Crvenoj zvezdi kratko:
- Pratio sam Zvezdu redovno u Evroligi. Ima dosta mladih igrača koji su potencijal ne samo kluba već i srpske košarke. Trebalo bi sve učiniti da se oni razviju, naravno moraju i mnogo da rade. A u Evropi je poslednjih godina oseka mladih igrača, teško dolaze do šanse da se promovišu na velikoj sceni – kaže Gavrilović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
