LIČNOSTI - Dejan Savić: Radili smo samo naš posao!

– Mirni smo, znamo kako bi trebalo. Hoćemo li uspeti? Nadam se, ali ne igramo samo mi.

Pola sata kasnije ekipa je završila trening i zamolila selektora za pola sata kafenisanja na plaži.

– Samo pola sata. Dogovoreno.

Momci su se zabavili, popili kafu. Mirni, možda i previše mirni za duel koji je značio mnogo. Hrvati sa 3:0 u poslednje tri utakmice, Srbija sa željom da to prekine.

– Možda je naš motiv veći – pričao je Filip Filipović.

Savić ne voli mnogo da daje izjave i pre i posle utakmice. Shvata novinare ali moli da i oni shvate njega. Kada se sve završilo, rekao je da nikad toliko iscrpljujuću utakmicu Srbija nije odigrala.

Dan kasnije. Dan pred Španiju. Savić daje slobodno pre podne a on sa stručnim štabom u sobi analizira igru rivala koji, objektivno, ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.

Dan utakmice. Pre podne se ide na takmičarski bazen. Malo ljudi. Savić sedi u kafiću sa novinarima:

– Šta ću na bazenu. Nikada ne idem na dan utakmice na trening. Pa finale je čoveče. Njima sada niko ne treba.

Igrači svesni velike prilike. Velika šansa za zlato. Peti put za Srbiju, četvrti za redom. Za istoriju u bilo kojem sportu.

Kraj finala. Nikome i ne pada na pamet da korpulentnog selektora ubaci u bazen. Dejan Savić, laganim hodom kreće prema Martinu, španskom kolegi. Korak pre zagrljaja zastaje, pravi naklon o kojem sada bruje svi.

– Šta se od toga pravi drama? Uradio sam ono što sam mislio da treba. Odigrali su odličan turnir, imali možda i neki vetar kao domaćin ali su zasluženo u finalu. Hteo sam samo da pokažem šta mislim o Španiji na jakom takmičenju.

Povratak u hotel. Razgovaramo i u jednom trenutku konstatujemo:

– Ovo što radimo jednostavno nije normalno.

Na konferenciji za medije je to ponovio:

– Momci se bore protiv logike. Ogroman uspeh u nikad jačoj konkurenciji.

A kakva je logika? Savez u starim, velikim dugovima, bazeni sve problematičniji, stručna baza kod kuće sve tanja, ni jedan jedini reprezentativac ne igra u Srbiji (učiniće to Gojko Pijetlović za Šabac), klubovi bez ikakvog rejtinga, možda čak i na regionalnom nivou. A reprezentacija prvak Evrope.

Od 2013. 11 zlatnih medalja, jedno treće mesto. Možemo da dodamo i univerzitetsko i mediteransko zlato. Neuspeh sedmo mesto na SP pre pet godina i ako treba četvrto mesto u novom Evropa kupu. Kakav bilans, 14 medalja (13 zlatnih) na 16 takmičenja.

– To je naš posao. Da damo maksimum. Stalno pričamo o toj atmosferi koja se gradila. Imam sa ekipom specifičan odnos. Tačno se zna kada smo prijatelji, najbolji na svetu a kada je to posao u kojem je meni glava na panju kao treneru i njima kao igračima.