Amar Gegić: Volim da igram protiv jačih!

Dajte nam dve godine! Za to vreme, izbacićemo nekog igrača, makar za NBA. Onako kroz osmeh, obećao je na predstavljanju na novoj dužnosti, Vlada Dragutinović, član šampionske generacije Partizana iz Istanbula 1992, sada čovek zadužen za omladinski pogon tima iz Humske.

Dosadašnji prelazni rok, govori jasno u prilog tome da je Partizan napravio zaokret. Da se vratio onome što je oduvek bio – fabrika igrača.

Dok njegovi konkurenti u regionu dovode iskusne i proverene strance, Partizan okuplja mladost. Najstariji igrač koji je ovog leta došao u Partizan je Markus Pejdž. Ima 24 godine.

A poslednje pojačanje koje je stiglo u Humsku je 20–godišnjak – Amar Gegić. Dva metra visoki plejmejker, rođen 1998. godine.

Iako važi za jednog od najvećih talenata u regionu, za mnoge je njegov dolazak u Partizan ipak iznenađenje. Zato razgovor sa momkom rođenim u Štutgartu počinjemo pitanjem – kako je do saradnje uopšte došlo.

Kaže – jednostavno je.

– Partizan je kontaktirao mog agenta, hteli su da dođem i realizovali smo opciju na tri godine – objasnio je Gegić.

Dok je ređao opšte stvari, držao je istu boju glasa. Želeo je da zvuči potpuno „profi”. Pitanje nije ni sačekao. Znao je šta sledi.

– Cilj je osvajanje što više trofeja. Što se mene tiče, da podignem svoju igru na što veći nivo. U svakom pogledu – nizao je Gegić. 

Ponovio je još jednom, da pokaže da se prioritet zna.

– Svi mi znamo koliko je Partizan veliki klub i da se borba za trofeje u njemu podrazumeva.

I mnogi drugi u regionu, pa i Srbiji, značajno pojačavaju timove. Put do tih trofeja će biti težak.

– Konkurencija će biti velika. Ali, nama to odgovara – uzvratio je Gegić.

Jer...

– To samo znači da i mi moramo da budemo bolji. Volim da igram protiv jačih, da vidim gde sam, šta moram bolje... Trudićemo se da pobeđujemo i da osvojimo što je moguće više trofeja. To je Partizanova tradicija.

Uostalom...

– Energija mladih igrača, sa iskustvom nekoliko iskusnijih, može da donese mnogo toga dobrog – dodao je Gegić.

Ima i argument da to potvrdi. 

– To sam osetio još dok sam igrao za Spars, a posebno kod Duška Vujoševića u reprezentaciji Bosne i Hercegovine, gde je prosek bio 21 godina, ali je ta naša energija mnogo toga dobrog donela.

Dok razgovor teče, postaje potpuno jasno – Gegić zna gde dolazi. I spreman je za taj teški dres. Čak i pre nego što je to rekao, zbog načina na koji su mu čestitali njegovi bivši saigrači iz Sparsa, pokazao je da je oduvek bio naklonjen crno–beloj kombinaciji boja.

Ovaj prelazni rok odaje utisak da svi u Sparsu navijaju za Partizan. Ta konstatacija izmamila je osmeh na lice Gegića. Prvi put u toku razgovora.

– Što se mene tiče, ja jesam navijač Partizana. A, ostali... – zastao je, pa dao očekivan odgovor:

– Većina je, takođe.

Neki od njih su stigli i do dresa crno–belih. Pre Gegića, ovog leta je u Humsku došao Aleksej Nikolić koji je ponikao u klubu iz Sarajeva. Prethodno Adin Vrabac, a pre svih Đoko Šalić – koji je u dva navrata oblačio crno–beli dres.

Nisu istih godišta, ali da li su nekad zaigrali zajedno u nekoj od selekcija u Sparsu.

– Đoko, Adin i ja smo igrali zajedno u juniorskom timu, tačnije ja sam se priključivao kada su oni igrali. U prvom timu, čini mi se, nismo bili zajedno – uzvratio je Gegić.