Ništa čudno jer je mladi Somborac, sada već NBA zvezda, poznat kao ljubitelj konja i konjičkih trka.
Pored staze je bio i Marko Novaković, jedan od najbržih srpskih ali i svetskih kajakaša, višestruki osvajač odličja na svetskim i evropskim prvenstvima. Finalista Olimpijskih igara. Gorostas iz Bečeja nije slučajno bio na severu Srbije.
– Ljubav prema konjima i ovom sportu traje godinama. A sasvim slučajno sam ušao u taj svet. Razgovor sa drugarom pa ideja da obiđemo konjiće u jednoj štali u Bečeju. Došli smo kod čoveka, upoznali se... Pitao sam ga da li mogu da dolazim češće a čika Dule se, naravno, složio.
Sklopljeno je i prvo prijateljstvo.
– Dastin, Dača. Na njemu sam učio.
Za vožnju kajaka važna je ravnoteža. A na konju...
– Dosta je teško, svakako teže nego u čamcu – nema dilemu Novaković. – Ni sada ne mogu da kažem za znam da jašem. Treba dosta vremena i iskustva, slušam savete. Jedno je što vidim u kaubojskom filmu ali kada stvarno uzjašete... Nekada refleksno reagujem rukom, kao u kajaku, konju to ne prija. Nekoliko puta sam mogao da „odletim”.
Usledilo je i prvo sedanje u sulke.
– Ni taj početak nije bio lak. Dolazio sam kad god sam imao slobodnog vremena. Učio sam po dvorištu. U početku su me bolele ruke, noge, leđa... Sada vozim sa dva prsta.
Sat po sat, dan po dan, Marko je ulazio u novi svet. Doneo je zanimljivu odluku.
– Pitao sam se, zašto ne bih probao da treniram nekog kasača. Izbor je pao na Indiana, trkačko grlo. U suštini je bio otpisan, pa sam bio u idealnoj poziciji. Probaću, pa šta bude.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
