Danilović: Nije to neki toliko drastičan prelaz, ne igraju one neki atomski tenis

Olga Danilović je pre dve nedelje sa vaterpolistima bila tema broj jedan u Srbiji. Razlog jak. Osvojena VTA titula na turniru u Moskvi. Sa samo 17 godina.

Prošle su dve nedelje od uspeha u Moskvi. Da li su se slegli utisci?

- Samo donekle. Takvi uspesi kada ih mlad ostvariš, ne dođu brzo na svoje. Definitivno je sjajan osećaj. Posebno kada sam došla kući, kad sam sa porodicom razgovarala o tome šta se dešavalo u Moskvi. Tamo sam otišla kao autsajder, igrala kvalifikacije. Ispala sam, a onda imala sreću da se vratim u turnir kao „srećni gubitnik”. Reakcija ljudi u Srbiji je bila sjajna. To mi je pomoglo da ustvari shvatim šta sam ja u Rusiji uradila za sedam dana.

Po godinama još imate pravo da igrate na juniorskim turnirima. Koliko je bio težak taj prelaz i odluka da krenete da se takmičite sa najboljima na svetu?

- Prošle godine sam rekla da više neću igrati juniorske turnire. Nisam se više videla tamo. Sazrela sam i došlo je vreme da to prenesem na seniorski nivo. Kada kažem sazrela ne mislim samo mentalno, već na moju igru. Godina je i do Moskve bila dobra. Osvojila sam turnir 25.000 u Italiji, igrala četvrtfinale 60.000, posle i osvojila turnir od 60.000 u Nemačkoj. To su odlični rezultati, ali ni sanjala nisam da ću pobediti u Moskvi. Bila sam ponosna što mi je tadašnji rejting omogućio da igram kvalifikacije. O nečemu višem bilo je suludo razmišljati u tom trenutku.

Po čemu se razlikuje tenis koji igraju najbolje seniorke u odnosu na juniorski?

- Moj prvi podvig bila je pobeda protiv Sevastove u Fed kupu. Gledala sam kasnije taj meč i videla da moja igra može da „povredi” najbolje na svetu, da im napravi problem. Kada sam izašla na meč sa Sevastovom imala sam u glavi da ja to mogu. Isto je tako bilo i protiv Gerges u Moskvi. Bila mi je privilegija da igram sa nekim ko je deset dana pre toga bio u polufinalu Vimbldona. Međutim, nijednog trenutka nisam razmišljala da nemam šansi. Ma kakvi. Nije to neki toliko drastičan prelaz. Ne igraju one neki atomski tenis. Iza njih samo stoji iskustvo i psihološka snaga. Kada si juniorka i kada je na primer 4:4 i đus juniorka će da zvekne servis ili ritern iz sve snage, a one će da ubace lopticu y igru i budu strpljive. Suština je da je tenis isti, ali nijanse presuđuju.

Da li će vas sada rivalke gledati drugim očima i koliko će biti teško u ostvarivati dobre rezultate u nizu?

- Teško je držati kontinuitet. Najvažnije je da sam napokon počela da verujem u svoju igru. Sviđa mi se moj stil i dobro radim sa Aleksom Korečom. Vratilo mi se to. Što jače budem radila verujem da će i rezultati biti bolji. Ne gledam to – „sada sam osvojila Moskvu i sada to moram i na nekom drugom turniru to da uradim”. Ako ne uspem, svi umiremo. Ni blizu toga. Pritisak uvek postoji, ali ne u tom smeru. To bi mi samo štetilo.

Došli ste nadomak prvih 100 na VTA listi. Učešće i pristup najvećim turnirima biće sada mnogo lakši.

- Potpuno su mi se poremetili planovi. U Nemačku sam otišla kao 246. na svetu. Cilj je bio da tamo u Olomucu i Moskvi probam da odigram dobro, spustim malo rejting i uđem u kvalifikacije za Ju-Es open. Kada sam osvojila Versmut bila sam 180 i neka i ispunila sam cilj da uđem u „kvale” Njujorka. Nisam ni sanjala da ću u te tri nedelje osvojiti dva turnira. Da to uradiš dva puta u godini pa je vrhunski rezultat. U ovom periodu sam gledala da igram neke turnire od 60.000, a sada ulazim u veliki broj VTA turnira lagano. Sve se menja nabolje.

Utisak je naročito posle porođaja Serene Vilijems, da u ženskom tenisu ne postoji dominantna figura. Da li i tu vidite svoju šansu?

- Ženski tenis je dosta drugačiji od muškog. Ženski mozak je dosta drugačiji od muškog. Muškarci su u tenisu dosta stabilniji. Žene ranije sazrevaju. Da uporedite mene i nekog dečaka od 17 godina to su dva sveta u svakom pogledu. Na VTA turu smo svi tu negde. Zato se često i dešavaju iznenađenja. Kod muškaraca je to mnogo ređe. Sve je to sličan tenis i kada to shvatiš, možeš sa svima da igraš. Iz ove priče izuzimam Serenu Vilijems dok se nije porodila. Bila je dominantna. Na svakoj podlozi, kad god i gde god, pogotovu na gren slemovima. Sada su svi tu negde i tu naravno vidim i svoju šansu.

Koliko prija ili smeta medijska pažnja, naročito posle titule u Rusiji?

- I pre sam bila u novinama. Nisam mogla da pobegnem od toga. I meni to ne pada teško. Svaka pažnja prija. Mnogo mi je drago što su ljudi generalno lepo prihvatili moj uspeh u Moskvi. Primila sam mnogo poruka tipa „bravo”, „čestitam”, „gledali smo”, „super si igrala”, „samo napred”. Mnogo je lep osećaj. Međutim, ne menjam se zbog toga. Ne remeti me nimalo. To je tako. Uvek će me pratiti. Nema tu „sada hoću da budem tu, sad neću da budem tu”. To ide svojim tokom. Ljudi su ispratili uspeh, jer mislim da za moje godine osvajanje VTA titule jeste velika stvar.

Utisak je da vi sami svojim stavom i ponašanjem doprinosite toj pozitivnoj slici?

- Sa ljudima sam najnormalnija. Svako radi svoj posao. Novinari su uvek tu da pitaju posle meča, moje da odgovaram. Nikada mi to nije bio problem. I nikada mi neće biti problem. Deo mog posla i to sam tako prihvatila. Kao što sada razgovaram sa vama, tako se ponašam sa porodicom, prijateljima, kada sam sama sa sobom. To je jednostavno tako.

Jasno i precizno. Bez kolebanja i sumnji. Kao na terenu. Mnogo zrelije od svojih 17 godina. Olga Danilović. Dama koja je probudila ženski tenis u Srbiji.