Ivan Mladenović iz Šida, bivši istaknuti rukometaš i biciklista - rekreativac, krenuo je u 12. maja svojim dvotočkašem put daleke Kine na put dug više od 12.000 kilometara.
Na tom putu Ivan je prošao oko desetak zemalja Evrope i Azije, a dolazak u glavni grad Kine Peking očekuje se krajem avgusta ove godine.
Ivan je na poslednju deonicu krenuo iz Ulan Batora:
- Moj desetodnevni boravak u Ulan Batoru zamalo se završio se juče. Zapravo i bio se završio ali... Zahvaljujući mojim domaćinima, vreme je tako brzo proletelo, da mi se čini da nisam bio ni tri dana. Ali već su podobro počele da svrbe pedale, tako da sam juče odlučio da krenem dalje. Pre toga moram pomenuti da sam juče bio ugošćen od strane sekretara za sport Mongolske vlade, kojom prilikom mi je uručena “Zlatna zvezda za doprinos popularizacije sporta”. Očito je priča o meni i mom putu popularnija u Mongoliji nego u Srbiji, ali neka, meni i nije cilj bilo kakvo lično promovisanje niti bilo šta drugo. Svakako da mi je ovaj čin od strane Mongolskih zvaničnika samo učvrstio mišljenje da su Mongoli jedan mnogo, mnogo dobar narod, koji znaju da cene kako svoje, tako i tuđe.
Upoznao je i naše ljude:
- Ono što je ostalo upečatljivo sa rastanka sa Mikijem, Džekijem, Ivanom, Radetom je njihov poziv, ne samo meni, već bilo kome sa ovog našeg područja, bez obzira na državu, veru, naciju, ko god bude namenski ili u prolazu dolazio u Mongoliju i Ulan Bator, da uvek može računati na njih i njihovo gostoprimstvo i pomoć. Jednostavno to su ljudi širokog srca u kom ima mesta za svakog dobronamernog čoveka. Nakon iskreno, emotivnog rastanka i pozdrava, nismo jedni drugima rekli zbogom već samo doviđenja, a mene je čekao put dalje.
Naravno, iskušenja su brojna na ovako dugom putu - avanturi...
- Ono što me malo počelo zabrinjavati, a to je da sam tokom vožnje, počeo osećati neke čudne vibracije i u srednjem i u zadnje pogonu. Jutros sam ustao rano, spakovao šator i krenuo dalje. Tokom vožnje su problemi sa pogonom postajali sve ozbiljniji i ozbiljniji, tako da sam nakon pređenih 70km, morao da se zaustavim jer dalje nije moglo. Nažalost nikava „prva pomoć“ na licu mesta ne bi uspela da otkloni kvar. Očito, da se za razliku od mene, kod mog saputnika javio zamor materjala nakon ovih skoro 11.000 pređenih kilometara, svakodnevne vožnje. Pa i da je od Gianta, mnogo je, ništa nije večno. Tu na scenu stupaju moji prijatelju u nevolji, čim sam im se javio telefonom, Ivan je rekao da ništa ne brinem, rešiće problem. Onda je on pozvao ostale i rekao mi da čekam tu gde jesam, neko će već doći po mene. Nije prošlo ni čini mi se dva sata, a Miki je poslao svog nekog kolegu koji me je prevezao nazad u Ulan Bator. Ja sam se vratio kod Mikija u vikendicu, bicikl je ostao kod Ivana u firmi i sutra čekamo rasplet situacije, da vidimo kakve su šanse i u kom roku za opravku bicikla.
Da odustane - ne pomišlja. Razlog jednostavan, sve je ovo deo akcije i promocije udruženja "Uvek sa decom" koji pomažu najmlađima koji se leče od raka na IORS Beograd.
- Nema predaje, ovo je samo jedna od neprijatnosti koje se znaju desiti svima na dužim putovanjima, srećom ja uz sebe imam prijatelje, pa će se sve ovo lakše rešiti. Verujem u sebe, kod mene nema zamora materijala, otklanjamo kvar i idemo dalje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
