Prlainović: Medalje su deo vaspitanja

Neko će reći da je reklama, tek volim da sedim u Prlainovićevom kafiću na Voždovcu. Činim to najmanje dva, najviše tri puta godišnje, kada pristaje da razgovara za „Žurnal“. Tu je kafa vrhunska i atmosfera odlična...

Pre 45 dana u razgovoru uoči EP u Barseloni smo pričali. Čitaoci se neće ljutiti i oprostiće mi što razgovor nije u zvaničnoj formi „na vi“. Teško je posle toliko priča, intervjua, analiza, ostati protokolaran.

Dakle, pre tih 45 dana mi je Prle, između ostalog odgovorio, na dva pitanja: kako tumači da mnogi van Srbije smatraju da je dominacija Savićevog sastava posle osvojene bronze u Budimpešti završena i da li Hrvati mogu da budu toliki optimisti u mogućem duelu, posle tri vezane pobede u međusobnim susretima.

Rekao je:

- Imamo glad za pobedama. Možda ne kao kada smo imali 20 godina. Ali ne sumnjaj da postoji. Da ne postoji ne bi igrali. Hrvati? Videćemo to kada se  bude igralo. Pričaćemo kada se sve završi.

I, eto, juče priča:

- Osvojili smo zlato. To je možda jedini pravi odgovor na ona pitanja. Uvek je važno četvrtfinale i susret sa Mađarima smo odigrali jako dobro. Nisu bili na svom nivou ali je mene hrabrila igra u odbrani, stekli smo samopouzdanje.

Finale sa Španijom su rešili peterci. Dva zlata ovog leta, dva osvojena udarcima sa pet metara.

- Da, to je zanimljivo. Mediteranske igre su drugo takmičenje, pripremno ali u Barseloni je trebalo pokazati smirenost. Pobedili smo dosta puta na ovaj način.

Kako to izgleda, šta razmišljaš dok plivaš ka lopti...

- Samo su dve stvari su nepohodne - sreća i znanje.

Kakve su šanse golmana u tom duelu?

- Male, baš male ako se dobro šutne. Sećam se, u Mađarskoj sam igrao susret u kojoj su obe ekipe postigle u seriji, po 13 golova iz peteraca.

Neverovatno, pa da golman krene u jednu stranu 13 puta, pogodila bi ga neka:

- Možda, ali vidiš nije. I obično jedna odbrana presudi. Bio sam siguran. Iskustvo je tu. Promašivao sam u Melburnu 2007, Rimu 2009 ali sam dosta puta pogodio. Da bi pogađao moraš nekad i da promašiš.

Za trenutak se pozdravlja sa mladim vaterpolistima koji dolaze na piće i nastavlja:

- Važna je psihološka priprema. Mentalna snaga je naš kvalitet, posebno pobednički mentalitet. To je ono što nas, uz druge kvalitete, izdvaja. Taj mentalitet se stvara od malih nogu, od mlađih kategorija, prvih trenera.

Ponovo pauza i konstatacija:

- Drži me još želja da trening odradim na najbolji način. Ne samo mene već i druge igrače iz moje generacije. Još uvek zna da mi bude krivo ako nisam odradio pripremu kako treba. Kada to nestane, verovatno neće biti ni igre. U Barseloni smo pokazali želju da budemo u vrhu, imali smo sportski motiv da budemo najbolji i tako će sigurno biti do Tokija. A posle, ko će ostati, ko će otići... Videćemo. To je sve poštena sportska i životna priča.