Rvački as Kristijan Fris: Čudna godina, kajsije nisu rodile

Saborci iz državnog tima, kao i treneri, ističu da je malo ko naoružan strpljenjem kao „Frisko”.

Bio je treći na SP 2007. i iste godine isti plasman ostvario je na prvenstvu Evrope. Posle deset godina, 2017. u Novom Sadu osvojio je zlatnu medalju na EP.

– Ništa ne može da se ostvari preko noći, pogotovu ne može veliki rezultat – smatra Fris.

– Treba mnogo da se radi, odricanja su velika tokom godine. Više od šest meseci smo na pripremama. Nikad nisam hteo da odustanem, uvek sam želeo da idem napred i iz poraza sam postajao jači. Imam 34 godine i nagomilano iskustvo u sportu, i ne samo u sportu. Treba da budeš strpljiv. Sve se, na kraju, poređa kako treba. Naravno, treba da si uvek maksimalno posvećen i na treninzima i na takmičenjima.

Kako vam je bilo na pripremama na Belmekenu?

– Moram da priznam, nikad mi nije bilo teže, valjda što sam stariji – nasmejao se rvački as.

– Nisam brojao, puno puta bio sam na Belmekenu i ovo je bilo odista žestoko. Bazične su pripreme i sve dalje zavisi od ovog trenažnog procesa. Sve dalje što budemo radili do Svetskog prvenstva u Budimpešti, biće nam lakše. Dva puta sam išao do vrha Rile na 2.700 metara visine, strmo, teško, ali sam uspeo, ne samo ja, svi smo to postigli.

Kraj Tise kapiten Proletera Kristijan Fris ima lep voćnjak i više hobija koje upražnjava kad ima iole slobodnog vremena. Za njega kažu da je izuzetno vredan, a mimo strunjače veliki domaćin

– Ove godine kajsije nisu rodile, ne znam šta se desilo. Nije ih bilo ni da se proba. Nije samo kod mene, nisu rodile ni u blizini, kod komšija. Da li je u pitanju mraz, ali ova klima je definitvno čudna.

Poznati ste i po pecanju?

– Kad sam došao s Belmekena, prigrlio sam dečicu i ne razdvajamo se. Ni za pecanje nemam vremena, ali, duga je godina, a Tisa je pored mene.

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 25. avgust. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.