Piše: Dejan Đorđević
Krenuo sam iz Smederevske Palanke ipak ranije nego što smo to planirali, u utorak oko podneva. Odlučili smo se za put preko Mađarske, te smo jedino zadržavanje imali na graničnom prelazu Kelebija.
I fantastično smo prošli, čekali smo na našoj strani granice pet minuta, na mađarskoj oko pola sata. Usput smo sreli grupu momaka iz Beograda, te smo sa njima lagano vozili od Kelebije do Salcburga. Preteknu oni nas, preteknemo mi njih... Usput smo naravno sretali još automobila sa srpskim tablicama, koji su se zaputili, a gde drugde, nego u Salcburg.
Put nas je koštao oko stotinu evra za gorivo, vinjete 25 evra za Mađarsku i Austriju, prenoćište kilometar od centra grada „skoro džabe”, 100 evra za nas trojicu. Bitno je samo da smo stigli da pratimo našu Crvenu zvezdu, kad je to u pitanju pare se ne gledaju toliko.
U međuvremenu sam se našao sa Stefanom, sećate se momkom koji nam je pomogao oko nabavljanja karata za meč protiv Salcburga.
U sredu ujutro smo poranili, obišli malo grad, a Srba sa svih strana bilo je bukvalno svuda. Za 17 časova zakazano je okupljanje na centralnom trgu, odakle bi trebalo da krene i korteo ka stadionu Salcburga.
U međuvremenu, neki od lokalnih ugostitelja su počeli da zatvaraju kafiće, na nekim mestima su zabranili točenje alkohola. Ali, za Delije to očigledno nije bio problem, snalazile su se na razne načine...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
