.gif)
Netipičnim stazama i bogazama oduvek hoda Milan Lane Jovanović, svojedobno retka vrsta u igračkom rodu i vazda čovek bez životnog lapsusa. Istovetno i govori... bez obzira i pošteda, bez dvosmislica. Što je ovde retkost, reči i dela uvek u skladu.
Svoj bi i ovog puta, u vezi s polarizovanom dilemom: kako krštenim imenom nazvati plasman Crvene zvezde u Ligu šampiona – istorijskim uspehom ili kvalifikacionim:
– Samo velikim, sportski gledano. Iz razloga nekonkurentnosti evropskim klubovima, igrački i budžetski. S druge strane, zbog Zvezdinog fanatizma, discipline u igri, atomske energije... simbioze s navijačima. Ponajviše timske pobede, bez namere da potcenim kvalitet individualni. Opet, pošteno govoreći: najmanje je doprineo ulasku u grupnu fazu Lige šampiona.
Opako teško biće s Napolijem, Liverpulom i Pari sen Žermenom. S kim, možda, „najlakše”?
– Zvezda i da je birala, idealniji scenario ne bi poželela na otvaranju, u premijernom meču. Svet da ne shvati pogrešno: Napoli je izuzetan klub i tim, s vrhunskim trenerom Anćelotijem. Godinama u vrhu italijanskog fudbala, ne i van Serije A. Ljudi su od krvi i mesa, kao i naši momci... za razliku od Liverpulovih i Pari sen Žermenovih, metaforično rečeno. Sve i da imaju igrački najbolje veče u karijeri, da se ne lažemo, ne bi pobedili. Reč je, ipak, o kremu evropskog i svetskog fudbala, glavnim kandidatima za osvajanje „amfore”.
Kao prvom Srbinu u Liverpulu, engleski klub, pretpostavljamo, vaš je prvi pik?
– Naravno... tamo sam ispoštovan sportski, finansijski, ljudski. I, nikad ne bih menjao taj detalj u karijeri. I, vreme kad bi se vratilo, opet bih potpisao za Liverpul. Bez obzira što nisam ostavio upečatljiv trag. Ostao bih, da je druga sezona bila poput prve... zadovoljavajuća. Odigrao sam samo dve utakmice, već bio u ozbiljnim godinama i razmišljao o produženju karijere. Anderleht izabrao i... pogodio.
Navijaćete za Crvenu zvezdu?
– To, što mojih drugova tamo više nema, ne znači da nisam emotivno vezan za Liverpul. Zvezdu, recimo, ako bude pobedio – neću tugovati. Remi ili poraz bi me učinio srećnim, zbog srpskog fudbala i euforičnih navijača. Ne znam... da li sam bio dovoljno jasan?
Malo ste doduše zakukuljili, zamumuljili?
– Osećanja su pomešana, istovetna i kad bi Zvezda igrala s Anderlehtom ili Standardom; za razliku od duela s Napolijem i Pari sen Žermenom. Tad biću strastveno na strani Zvezde, uostalom, kao što bih i svakog drugog srpskog kluba. Nego... nisam, izgleda, ni sad briljirao – šeretski će, Jovanović.
Konkretno: Zvezda ili Liverpul?
– Mene neće razočarati nijedan ishod, kakav god bio – pobedićemo!
Kako sad, u množini?
– Mislim na suprugu i trojicu sinova... Liverpulu smo zahvalni, na svemu. Tamo sam radio i zaradio, bogu hvala – smerno i šarmantno će, na kraju.
Lane Jovanović, otkad je batalio fudbal, retko posećuje ovdašnje stadione.
– Ne pamtim kad sam poslednji put bio, šta gledao. Izbegavam, valjda je zasićenje učinilo svoje. Sad sam se nekako uklopio u ovaj euforični ambijent, otud s vidnim nestrpljenjem iščekujem utakmice u Beogradu. Povešću i sinove, gušt je uživo gledati velike evropske klubove. I, razumljivo, Zvezdu.
Iskoristili ste pravo preče kupovine kompleta?
– Nikad u životu nisam bio sklon elitizmu, nit` smatram da zaslužujem poseban tretman. Mnogo je prijatelja u Beogradu kadrih da na vreme kupim ulaznice.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
