Podsećanje na dane kada se selektor Srbije nedelju dana krio na moru

U detinjstvu je voleo Brus Lija, u momačkim danima, čak i usred priprema, budio se u pola noći da gleda Džordana, a sam je ostao rukometni Terminator – Nenad Peruničić novoizabrani selektor muške reprezentacije.

Taj nadimak će ga odrediti kroz celu karijeru, a stigao je nekako na početku pečalbarskih dana, u Španiji, zbog siline i jačine šuta i dok je sa Bisdasoom krčio put ka krovu Evrope, Španci su ga zvali Konkvistador (osvajač) ili još jednostavnije u upečatljivije - Terminator.

Iako je igrao za najveće, klubove Evrope, od Barselone, do Kila, uvek je u srcu čuvao ljubav prema Zvezdi, rado se seća dana kada ga je otac Drago, 1977. doveo prvi put na Marakanu, kao i momenta kako je na bazenu potpisao prvi ugovor sa Zvezdom, 1990.

Posle izgubljenog čuvenog finala u Pioniru od Partizana 1993. Zvezda ga je prodala PSŽ- u. U intervjuu za naš list govorio je da je razumeo taj potez

- Nedelju dana sam se krio na moru, Sneži, našoj sekretarici koja me je tad ispratila, kasnije dočekala, po povratku, sam rekao da kaže kako me nije našla. Hteo sam da ponovo pokušamo da osvojimo titulu, ali sam na kraju prihvatio jer je to bio način da pomognem klubu.

Pariski dani su bili prepuni nostalgije.

Čestiti, ponosni i surovi Baskijci, kako ih Nenad najčešće opisuje osvojili su, godinu kasnije, to gorštačko srce, a i već je naučio da se privikava na tuđinu.

Još kad su usledili i veliki uspesi, bilo je mnogo lakše.

Karijera je išla uzlaznim tokom, imao je već potpisan predugovor, na osam godina, sa Barselonom, međutim, otišao je u Kil.

Tu je počelo i prijateljstvo sa Nokom Serdarušićem, koga smatra najboljim trenerom na svetu i danas se savetuje sa njim.

2 Trofeja Lige šampiona osvojio je Nenad Peruničić sa Elgorijagom 1995. i Magdeburgom 2002.

44 godine imao je kada se ponovo vratio na teren

134 kilometra na sat je brzina šuta izmerena dok je igrao u Španiji

141 utakmicu odigrao je za reprezentaciju

203 centimetra je visok ovaj rođeni Pljevljak

25. novembra 2007. protiv Jugovića ponovo je obukao dres Crvene zvezde

2 bronzane medalje osvojio je sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu 1996. u Španiji i 1999. u Egiptu

Kil je u to vreme bio mašina, prepuna vrhunskih igrača:

- Ako si pametan, vrhunski igrači te čine boljim, ako si uobražen, onda ostaješ tu gde si i bio kad si došao.

Sa Kilom je hteo najviše, ali su nove evropske lovorike strigle tek sa Magdeburgom.

I ko zna koliko bi to još potrajalo, da se nije dogodila povreda, potom i operacija ramena, u vreme dok je igrao za Magdeburg, 2004.

- Preko 40 injekcija primio sam u rame, postao sam toliki mazohista da više ništa nisam osećao. Moja desnica, moj ponos, a ja ne mogu ni da je podignem – govorio je Nenad uoči operacije. – Prelomio sam posle utakmice u Skoplju kada mi je ruka ostala paralizovana skoro desetak minuta. Kod rukometaša možeš da bandažiraš sve, ali rame ne možeš.

Međutim, nije sve ispalo kako treba, rame se nikad nije oporavilo potpuno:

– Lekari su napravili grešku prilikom operacije, u vanserijskoj klinici. Znao da to više neće biti to. Posle sam potpisivao ugovore zbog onoga što sam bio, nikada više ni blizu nivoa pre operacije.

Ređali su se klubovi po Evropi, ali je Želja da osvoji titulu sa Zvezdom prevagnula da se u novembru 2007. vrati među crveno-bele i na kraju te sezone osvoji titulu.

- Ona ima poseban značaj za mene – govorio je tad.

S malom pauzom odlaska u Budućnost Zvezdi je ostao odan i u narednom, vrlo teškom periodu po klub u kome je bio i direktor i trener, a odlučio je da ostane tu i po postavljenju za selektora.