Rađa: I ja bih tada bacio srpsku zastavu, kao Divac šahovnicu (VIDEO)

Na početku emisije istako je da je za njega prijem u Kuću slavnih njemu bio nestvaran, kao da gleda neki film. Na pitanje kako komentariše da u tom društvu još nema Tonija Kukoča, rekao je:

- Kako i zašto, nemam pojma. Nisam znao ni da me je neko predložio, sve se to sazna kasnije. Kod nas je četiri miliona selektora, svi sve znaju... Toni je najbolji igrač s kojim sam ikad igrao. Smatram da smo nas dvojica par koji je obieležio svetsku košarku, kao Stokton i Meloun, Medžik i Džabar...
Najbolja petorka u kojoj je igrao je:
- Toni, Dražen, Divac, Zdovc i ja. Sa tom petorkom bio bih spreman da zaigram protiv bilo koga.
Da li je Divac srpski nacionalista?
- Nije. Da je meni u ono vreme neko došao sa srpskom zastavom, isto bih uradio. Mnogi bi hteli da izbrišu onu istoriju, ali to se ne može tek tako gumicom učiniti. Neke stvari su zapisane u knjigama i to ne treba brisati. Neke najveće uspehe ostvario sam u toj državi.
O odnosu sa Draženom Petrovićem je rekao:
- Sa Draženom sam bio super, kod njega me je fascinirala glad za uspehom. Naučio me je da ne postoji način da me sprečiš da napravim šta hoću. Evo i jedne anegdote. Dođemo u Poljsku i tamo nema teretane. Ništa, odeš tužan u sobu i nisi napravio šta si hteo. Međutim, zove Dražen za pola sata, seli smo u taksi on, Stojko i ja. Našao je teretanu na kraju grada, neku ruinjavu i mi odradimo trening. To mora mlađima da se objasni, delima, ne rečima. Možeš da pričaš koliko hoćeš ako te niko ne čuje. Dok je igrao u NBA, zvao bi me u dva-tri noću i raspitivao se za neke tamo rezultate... Sve živo ga je zanimalo što je imalo veze s sportom. Ništa ga nije interesovalo osim sporta. Znao bi me nazvati u svako doba dana i noći iz Amerike da pita kako je igrao Val iz Kaštela protiv Junaka iz Sinja. Četvrta liga Jug. Ko je dao golove, ko je dao koliko koševa u trećoj ligi u nekoj bezveznoj utakmici. Živio je za sport i bio vođa u svakoj prilici.
​

Upitan je i šta se dešava sa reprezentacijom Hrvatske u poslednje vreme.
- Od poslednjih devet velikih takmičenja od 1996. do 2017. nismo bili na šest velikih takmičenja i nije se postavljalo pitanje. A sada se postavlja. Mi još uvek držimo stvari u svojim rukama. A hoćemo li se plasirati... Jedino u šta sam siguran je da ćemo se potući.
Bio je to uvod u priču o napuštanju postolja 1995. godine?
- Vremena su bila takva kakva su bila i taj potez je bio razumljiv - rekao je Rađa.
Na potpitanje da li je bila reč o naredbi ili samoinicijativan potez odgovorio je:
- Nije bitno. Kad to gledam iz današnje perspektive, nisam ponosan na taj potez, ali ga razumem, jer su bila zla vremena.

Ovog leta je dolazio u Kuću cveća, što je Stankoviću bilo vrlo zanimljivo.
- Nikad nisam bio na Titovom grobu do ovog leta. Mene strašno fascinira istorija. Hteo sam da budem profesor istorije i to me zanima. Zanima me masa stvari. Bio sam na Ovčari, bio sam u bolnici u Vukovaru, u Dahauu, bio sam na Poljima smrti u Kambodži, u Litvaniji... Pa diktatori Idi Amin, Sadam Husein, Hitler... Pročitao sam i Majn Kampf. Tako me je i zanimala ličnost kojoj sam mahao sa šest godina. Moja stara pokojna je govorila - kad je Tito bio živ, bog je hodao po zemlji. E sad, bilo je svakavih sranja, ali istoriju pišu pobednici. Majka me naučila da ljude delim na dobre i loše, a ne po boji kože ili nečem sličnom.