ZVEZDA - KAKO DALjE: Napred bez kompleksa

Mogla je Crvena zvezda bolje u Parizu, u pravu su i oni koji kažu da je morala, ali ubedljiv poraz od najskupljeg tima današnjice klasičan je odraz realnosti ne samo za najtrofejniji srpski fudbalski kolektiv, nego čitav region.

U ovakvim utakmicama presuđuje novac, suvi kvalitet. I da još deset puta u nizu bilo koji klub iz nekadašnje Jugoslavije stigne na Park prinčeva – izgubiće.

Da li sa 1:6, 1:4, 0:5, 1:2, 2:4 ili 0:7, zavisiće u najvećoj meri od raspoloženja Nejmara, Embapea i Kavanija.

Nije prijatno, jeste neprihvatljivo pogotovo za one koji su bili svedoci dana kad se na Marakani igrao najbolji evropski i svetski fudbal, ali je jednostavno tako. Surovo i bolno istinito.

Sve nabrojane činjenice ne amnestiraju, međutim, crveno-bele za skromno izdanje u sudaru sa jednim od favorita za titulu prvaka Evrope. Dovoljno su i iskusni i kvalitetni da bi dozvoljavali da gubitkom ubačene lopte iz auta prime gol ili sami asistiraju Kavaniju, a pogotovo da psihološki toliko padnu posle prvog gola posle 20 minuta dobrog pariranja rivalu.

Psihološki faktor predstavljaće i prekretnicu da li će Zvezda u nastavku Lige šampiona poslužiti za popravljanje gol-razlike daleko bogatijima ili će se podići na svoj maksimalni nivo, pa nek u takvoj situaciji semafor izniveliše realno stanje.

Crveno-beli ne smeju iz Pariza da ponesu komplekse, niti osećaj da ne pripadaju Ligi šampiona. Niko im nije poklonio mesto u eliti i imaju zadatak da pokažu u ubedljivo najtežoj grupi ovosezonskog takmičenja da su spremni da ne pretrpe više nijednu igračku i rezultatsku katastrofu. Remizirali su sa klubom iz drugog šešira.

Na redu je gostovanje Liverpulu. Kvalitetan je kao PSŽ, takođe voli da postigne golova koliko god može. Najbolji pokazatelj su prošlosezonske pobede u grupi nad Mariborom i moskovskim Spartakom od po 7:0.

Ako u Crvenoj zvezdi ponesu i delić kompleksa iz Pariza, neće im se pisati dobro u Engleskoj i mogli bi ponovo da prime mnogo golova.

Istorija kluba obavezuje da se podignu glave i makar pretrpi dostojanstveniji poraz na Enfildu nego na Parku prinčeva.

A, onda bi srpski prvak za popravljanje utiska morao na svom stadionu da odigra daleko ofanzivnije 6. novembra, jer publiku neće zadovoljiti samo namera da se ne primi gol. U ovakvom društvu potrebno je mnogo više od trčanja.

Milojević ima u ekipi materijala da napravi kvalitetniju igru u ofanzivi. Kako bi to ostvario moraće da se i odrekne svojih određenih principa, locira gde je pogrešio. Utakmice sa Napolijem i Pari sen Žermenom mogle bi da postanu samo privikavanje za bolja izdanja.