Zapis o Branimiru Vasiću, velikom novinaru „malih” sportova

Zahvaljujući njemu, njegovoj dobroti, njegovom uverenju da je sve dobro i da će tako biti, zavoleo sam novinarstvo. Inficirao me ovim poslom.

Sigurno da nije ni slutio koliko je učinio da se posvetim ovom pozivu, a nikada mu to nisam priznao i sada kad je otišao ne mogu da prežalim što mu to nisam rekao.

Negde početkom 1989. kada sam bio novinarski žutokljunac, nazvao me preko telefona iz Beograda u Sarajevo i kratko saopštio:

– Milorade, sutra u Sarajevu počinje Svetsko prvenstvo u streljaštvu vazdušnim oružjem i ti ćeš biti izveštač. Imam nekih obaveza u Beogradu i neću doći.

Noge su mi se odsekle. Mislim u sebi, kako da pišem o Jasni Šekarić olimpijskoj pobednici, a sa druge strane žice sledi nastavak.

– Ništa se ne boj. Koga god u našoj reprezentaciji pitaš za izjavu pozovi se na mene, reci da smo najbolji drugari i da izveštavaš za Sport. Možeš ti to. Znam, sigurno da neće biti nikakvih problema – završio je Vaske i ne sluteći na kakve me muke stavio.

Sutra, prvi dan prvenstva i Jasna Šekarić postaje svetska šampionka. Stidljivo joj prilazim posle takmičenja i kažem da sam Vasketov drug i da bih voleo da malo porazgovaramo, da napišem intervju sa njom.

Kada sam rekao: „Vasketov drug”, Jasna se samo nasmejala i rekla: „Nema problema, slobodno pitajte.”

Sutradan u Sportu na srednjim stranama, kako smo to mi zvali „duplerici”, moj intervju sa Jasnom Šekarić, izveštaj sa takmičenja i „verzalom” napisano: Izveštač: Milorad Bjelogrlić. Bože, kako sam taj dan bio ponosan i definitivno se odlučio za novinarstvo.

Od žene možeš da se razvedeš i da je zaboraviš, ali od kolege novinara koji te jednom uputio i naveo da se baviš novinarstvom razvoda neće biti nikad dok postojimo. Tako je i sa mojim prijateljem Vasketom.

Ubeđen sam da se sada na nebu Zoki, Ole, Daba, Greba raduju tvom dolasku. Kako i ne bi, stiže im dobrica od čoveka, veliki novinar „malih” sportova, a mi na zemlji smo te ispratili sa tugom u srcu i suzama u očima.

Vaske, prijatelju moj neka ti je laka zemlja.

Milorad Bjelogrlić