Uroš Tripković je prelomio – dosta je bilo! Zbog čega?
- Kako da vučem male ćerke sa sobom negde gde ću možda uspeti da se vratim, a možda i opet povrediti? Doneo sam odluku.
Sa 28 godina svojevremeno jedan od najboljih šutera Evrope prekinuo je karijeru. Za ljubitelje košarke tužna vest, za Tripkovića logična istina.
- Imao sam dosta vremena da razmislim. Teško je, naravno, ipak je to kraj karijere, kraj jednog poglavlja u životu. Ali, odluka je morala da se donese. Da li je pogrešna ili nije, nikada nećemo saznati – raspoloženim glasom kaže Tripković i dodaje: - Nije život samo košarka.
Njegov je bila. Od 16. godine je igrao Evroligu sa Partizanom, a zamislite kolika je posvećenost bila potrebna u narednih sedam godina da bi se stiglo do reprezentativnog dresa, liste najboljih trojkaša Evrolige (samo dvojica su odigrala manje utakmica a postigla više trojki)...
- Mlad sam došao u Beograd. Imao sam 15 godina kada sam potpisao za Partizan. Naravno da mi je žao što sam tako rano završio, što nisam imao bolju karijeru. Čak i igrači sa vrhunskim karijerama uvek misle da je moglo bolje. Sigurno sam mogao mnogo više da napravim, ali se neke okolnosti nisu poklopile. U suštini, zadovoljan sam. Ne mogu da bijem glavu oko toga šta sam mogao da budem da nije bilo povreda. Ali, imao sam uspešnu karijeru, u Partizanu gomilu trofeja, srebro sa reprezentacijom...
UKLjUČUJE SE U PORODIČNI POSAO
Dok smo razgovarali sa Urošem Tripkovićem, bio je u rodnom Čačku. Ipak, sa porodicom će živeti u Beogradu.
- Privremeno sam u Čačku, tu imam firmu, može da se kaže porodičnu. Polako ću i tu da se uključujem ako bude bilo potrebe. Proizvodimo uređaje za kancelarijski nameštaj. Bolje stavite slike uređaja, nego moju, kao reklamu – kroz smeh kaže Tripković.
Ne morate redom – „rasteretili“ smo Uroša Tripkovića na njegovo pitanje odakle da počne sa navođenjem povredama.
- Dva puta sam operisao kuk, operisao i nerv na stopalu. Lomio sam koščicu na desnoj ruci, imao još gomilu sitnih povreda za nepunih 27 godina, sa koliko sam se poslednji put operisao. Dosta pehova, ali to je sastavni deo sporta. Možda je trebalo da sve to probam da umanjim preventivnim vežbama, možda nisam dovoljno radio na tome kad sam bio klinac. Većina igrača počne da razmišlja o tome sa 30 godina, a trebalo bi uvek.
Duško Vujošević je na pitanje da li postoji mesto u Partizanu za penzionisanog Uroša Tripkovića rekao da bi voleo da se to desi i da je uvek pre za ličnosti iz sporta u klubu.
- Trenutno nemam konkretne planove, čekam malo da mi se slegne. Trenerskim poslom se sigurno neću baviti, a ne bih da forsiram i guram se na neke pozicije. Moram da razmislim šta mi je pametno. Lepo je znati da imaš otvorena vrata. Naravno, neki posao u klubu lakše je obavljati ljudima koji su bili u sistemu i koji znaju kako sve funkcioniše. Videću.
Ono što Uroša Tripkovića čini posebnim jeste da se nije bavio isključivo košarkom tokom prethodnih godina. Bavio se i porodicom.
- Starija ćerka ima dve godine i sedam meseci, mlađa samo pet meseci. Sada mogu mnogo više da im pružim. Da nemam nikoga sigurno bi mnogo teže palo. Imam ogromnu podršku porodice i prijatelja – kaže momak koji je tešku odluku doneo pre svega razmišljajući o najbližima. I čiji će šut nedostajati evropskoj košarci.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
