Priča o Vladimiru Pižonu Petroviću: Kako je Politikino dete opčinilo Enfild

Piše: Milorad Bjelogrlić

Naslov ove priče je „Politikino dete opčinilo Enfild”, a mogao je biti i „Golub sa Liona sleteo na Hajberi”.

Ne bi bilo pogrešno ni „Zvezdino čedo u reprezentaciji sveta”. Ni malo pretenciozno nije ni „Pižon se poigravao sa Realom”.

Lako je dati naslov kada se piše o fudbalskom mađioničaru, kakav je bio Vladimir Petrović Pižon, zvanično četvrta Zvezdina zvezda. Čovek sa viškom talenta za fudbal, legenda, as... Pisati o takvim majstorima je zadovoljstvo.

Odrastao na Zvezdari u radničkoj porodici od majke Anke i oca Vjekoslava, električara u „Politici”. Ime Vladimir mu je dao kum Stevan Kriška mehaničar, koji je radio sa ocem Vjekoslavom.

Kao dete je trčao za loptom na krovu rotacije zgrade „Politike” u Makedonskoj, a fudbal je naučio da igra na ulici. On mu je bio sve. Igra, uživanje, sreća.

Cigle su mu bile prve stative, prostor tesan, okolo parkirana auta, snaga, bezobrazluk i mišići ne pomažu, samo znanje, tu se i uče prve finte, driblinzi, dupli pasovi. Ko ih nauči na ulici, znaće ih ceo život. Ulični lažnjak naučen na betonu, na travi se izvodi kao od šale, lagano, elegantno. To ostaje u krvi. Svet se uverio u tu tezu.

– Veći deo vremena sam provodio na ulici. Škola me nije previše zanimala. Posebno nisam voleo da pišem domaći zadatak – seća se Vladimir Petrović...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 24. oktobar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.