Braun: Partizan je trofejni klub, bogate istorije, Vlade Divac je igrao ovde

Potrajalo je. Od trenutka kada je Entoni Braun u rodnom Los Anđelesu, u društvu oca, seo u avion, do momenta kada je na aerodromu „Nikola Tesla“ pružio ruku Nikoli Lončaru, sportskom direktoru Partizana, prošlo je 16 sati. S tim da je oko 90 minuta proveo na aerodromu u Istanbulu.

Ali, na licu novog pojačanja Partizana nije bilo tragova umora. Samo uzbuđenje da što pre počne da radi ono što najbolje ume, ono zbog čega je i došao u Beograd.

- Znam da mogu mnogo toga da ponudim - poručio je pre nego je raširio crno-beli šal i na taj način i „zvanično“ postao deo Partizana.

Otkrio je i deo od svega toga što može da ponudi.

- Mogu da donesem dosta energije...

Kaže i da je odluka da obuče crno-beli dres bila laka, ali i da je imao dobrog „savetnika“ kad je o svemu razmišljao.

- Razgovarao sam sa prijateljem koji je igrao ovde pre izvesnog vremena.

Čitajući na licu radoznalost, nije ni sačekao potpitanje. Sam je otkrio o kome se radi:

- Frenk Robinson je takođe iz Los Anđelesa... Iz Komptona, ustvari.

I - šta je Robinson rekao, pitamo. Braun uz osmeh dodaje:

- Samo dobre stvari. Da mu je bilo dobro ovde, da je uživao, da su navijači sjajni. Rekao mi je: „Idi tamo i igraj jako“.

Iako nikada pre nije bio i Beogradu, ima solidne veze sa srpskom prestonicom.

- Jedan od mojih saigrača sa koledža je iz Srbije. Stefan Nastić, igrao je u Crvenoj zvezdi. Poznajem i Nemanju Bjelicu, sa njim sam igrao prošle sezone u Minesoti...

Nisu mu Bjelica i Nastić pričali, ali Braun vrlo dobro zna gde je došao:

- Partizan je trofejni klub, bogate istorije - tu je zastao, pa dodao: - I Vlade Divac je igrao ovde.

Brauna ćemo gledati u crno-belom dresu sa brojem 21. I, ne postoji nikakav poseban razlog za to.

- Taj broj nosim od kako igram košarku.