Igralo se finale Olimpijskih igara 1996. Nova Jugoslavija je mučila Drim tim do sredine drugog poluvremena i onda poklekla pred velikom i moćnom Amerikom.
Dugo se čekala osveta. Neki su je dobili na terenu (Bodiroga, Divac i Tomašević, 2002. u Indijanapolisu), drugi su čekali specifičniju priliku.
Iako će nam, sa terminala berlinskog aerodroma, Saša Obradović poručiti da San Antonio nema veze sa američkim stilom košarke, on jeste pobedio NBA superstarove. Nadigrao je „šampione sveta“ kako, legitimno arogantno, osvajači prstena nazivaju svoj podvig.
Obradović nije vodio ni Makabi, ni Barselonu, Real, CSKA, Fenerbahče do trijumfa nad NBA klubom. On je trener Albe i srušio je aktuelnog prvaka, sve sa Parkerom, Dankanom, Đinobilijem, Dijaom... I Gregom Popovićem.
- U odnosu na protivnika, na njegovog trenera, istoriju kluba i na sve što prati tu organizaciju, pobeda nad San Antoniom stvarno ima veliku težinu. Pitanje je samo koliko sam svestan značaja svega ovoga za mene, za grad, klub, ali i za srpsku košarku – priča Obradović.
GODINAMA NAJGLEDANIJI
Atmosfera u O2 areni u Berlinu bila je čudesna.
- Izuzetno lepo je bilo biti deo svega toga. Još kada se sve završi na način na koji se završilo, donosi mnogo emocije. Bilo je i poznatih ljudi. Ova pobeda sigurno je jedan od razloga zbog kojih će biti još veća posećenost. Mada, mi smo zvanično ekipa koja je najviše gledana prošlih godina. Od navijača se puni 50 odsto budžeta, uvek su nam izuzetno posećene utakmice. Ali, moj fokus je na terenu.
Upravo je Srbija pre nepunih mesec dana napravila senzaciju, šokirala svet i došla do finala sa neprikosnovenim Amerikancima. Posle meča za titulu i 37 razlike za SAD postavilo se pitanje da li Evropa toliko zaostaje za košarkom koja se igra „preko Bare“. Na to poređenje Obradović se uz osmeh seća:
- Iskreno, malo sam se uplašio da ne doživim istu sudbinu. Ipak igraš protiv najbolje ekipe, sa najboljom timskom igrom, što je još važnije. Nije San Antonio van forme, gledao sam njihov otvoreni trening pred utakmicu i delovali su impozantno. Zbog svega sam se pribojavao velikog poraza. U okolnostima u kojima smo se našli, mala Alba je pobedila veliki San Antonio. Ali, nije fer porediti našu utakmicu sa finalom Svetskog prvenstva.
Neko može da uloži primedbu da u Berlinu igraju četvorica Amerikanaca, ali nijedan od njih nije primirisao NBA ligi, kamoli tituli.
- To su igrači koji objektivno nisu imali velike angažmane. Počevši od Hemondsa, pa do Renfroa koji nam bukvalno pomaže jer nije našao bolji posao, iako ja mislim da ima veliku vrednost. Banić takođe nije imao angažman pa je došao kod nas. Sve to samo umnožava uspeh i ovu veliku pobedu.
U trenutku dok je Obradović pobeđivao NBA šampiona, Aleksandar Džikić je nakon trijumfa nad Partizanom izgovorio da sa više para dolaze i bolji timovi. Trenutak kada sa manjim budžetom pobediš moćniju organizaciju utoliko je slađi. Alba je prvo oduzela Superkup Bajernu, a sada skinula skalp i San Antoniju.
GREŠKOM SLALI PARKERA NA BACANjA
Četvrtina je trajala 12 minuta, kao u NBA ligi. Kada smo načeli tu temu, Obradović se nasmejao:
- Nikome ovo nisam rekao. Dva puta sam propustio tajm-aut zato što sam ga tražio za zapisničkim stolom, a ne radi se tako nego kod sudije. A one, naravno, ne gledaju samo mene, već igru. Rekao sam arbitru da sam izgubio četiri poena samo zato što mi nisu dali tajm-aut. Takođe, razlika je kod korišćenja bonusa. Dobio sam informaciju od mojih asistenata sa klupe i sa zapisničkog stola da imamo mogućnost da pravimo faulove. Odjednom, Parker izvodi penale! To su penali u finišu koje je ubacio zbog našeg nepoznavanja pravila. Posle smo ga faulirali taktički i promašio je.
- Imao sam tu sreću da radim i u jednim i u drugim uslovima. Prve godine kada sam sa Kelnom bio prvak Nemačke, imao sam mnogo manji budžet u odnosu na tadašnju Albu. Sada je sve drugačije, ispred su Bamberg i Bajern, dok su ostale ekipe, Oldenburg i Artland recimo, u rangu Albe. Iz Kelna sam otišao u Kijev gde nisam mogao da dovedem igrača iako sam imao odrešene ruke što se novca tiče. Potez kada sam došao u Albu pokazao se kao pravi, iako sam u Ukrajini imao nekoliko puta veću platu. Nije sve u budžetima, nisu oni garancija rezultata, iako povećavaju šanse. Svi mi treneri kukamo kako nam je potreban još neki igrač, ali se onda okreneš suštini, pravljenju tima od onoga što imaš. Probaš da izvučeš maksimum. Svrsishodnije je time se baviti.
Francuzi Toni Parker i Boris Dijao, Argentinac Emanuel Đinobili, Amerikanac sa Devičanskih Ostrva Tim Dankan, Brazilac Tijago Spliter... Mešovitost slična kao u Berlinu.
- Nije za poređenje – nasmejao se Obradović. - O Gregu Popoviću je suvišno pričati, on je najbolji trener današnjice i od njega samo može mnogo da se uči. To se vidi i kroz igru. San Antonio je klasična evropska ekipa, nema veze sa Amerikom. I to je samo njegova zasluga. Čitava filozofija je u tome da kao trener uvek moraš da se nadograđuješ, da dopunjavaš svoje znanje.
Popović je pre utakmice imao reči hvale za Sašu Obradovića, a posle meča je samo konstatovao da je Alba išla na pobedu jer ih Srbin vodi.
- Glupo je komentarisati kada jedan takav stručnjak kaže nešto o mladom treneru. A ja to jesam, iako sam ušao u desetu godinu rada. Imam veliko igračko iskustvo i rad sa najboljim našim trenerima, ali drugo je kada dođeš u situaciju da te hvali Greg Popović. Sa jedne strane zadovoljstvo, sa druge velika obaveza.
Saša Obradović je nametnuo obavezu i svima u Srbiji. Da ga ozbiljnije prate i više cene.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
