Nikolić: Kada dobijamo ovacije sa tribina, svi to osetimo i svi još jače igramo

Igrač koji kao 14-godišnji dečak za rođendanski poklon dobije ulaznicu za utakmicu Partizana, ne može da igra drugačije nego što to u crno-belom dresu čini Aleksej Nikolić. Onako – dajući sve što ima.

A on očigledno ima da ponudi mnogo toga. Iz meča u meč sve više.

Protiv Cibone nije samo bio „aktivan“ na Partizanovoj polovini terena, već i na protivničkoj. Gde je važnim trojkama pokrenuo Valjak, kao toj čudesnoj seriji 25:0, kojom su se crno-beli iščupali iz veoma lošeg starta, trasirali sebi put ka pobedi.

Navijači to vide. Zato su – ne samo jednom, već u više navrata – Nikolića pozdravljali, bukvalno, ovacijama.

I – dok ga je aplauz na terenu vukao dalje, posle utakmice mu nije bio prijatno da priča o tome.

Jer...

- Ne volim kada moram sebe da izdvajam od tima – bilo je prvo što je rekao Nikolić.

Uostalom, to što je radio na utakmici protiv Cibone, trudi se da radi – uvek. A to je...

- Trudim se da dam energiju timu. Sada nam je to posebno trebalo, jer smo baš loše počeli. I, nisam samo ja bio tu. Bio je i Zagorac, Gegić... Svi ostali, da ne nabrajam sada. I to nas je podiglo.

Kao što je zasluge delio sa svima, tako je i svoju „nagradu“ – te ovacije sa tribina - podelio sa ostalima.

- Recimo, kada ja ili bilo ko drugi, dobijamo ovacije, svi to osetimo i svi još jače igramo. Mnogo je bitno to za nas.

Da li se ta energija koju emituje kada god izađe na teren, trenira ili se prosto ima, oseti? Ili je možda odgovor na energiju sa tribina? Osmeh na licu Nikolića, bio je dovoljan odgovor.

- Lakše je igrati kada je ovakva atmosfera – dodao je, pa uz stanku priznao. - Znate ono kada navijači tri minuta pre utakmice zapevaju... To digne adrenalin svima nama. Onda je lakše igrati. Sada, protiv Cibone jesmo loše počeli, ali dobro znamo šta svima nama znači Partizan i svi ti navijači koji dolaze da nas podrže. Moramo i za njih da igramo. Svesni smo toga i moramo da preuzmemo odgovornost.