GAVRANČIĆEVA KUHINjA: Prestaneš s fudbalom, počneš da živiš!

Dobar dan, ja sam Goran Gavrančić, arhitekta!

Šok?!

Jeste – on, kosa nešto kraća, nema trake, ali... Logično bi nam bilo da smo čuli: „bivši fudbaler”, međutim...

Biznismen! Sako, firmirana košulja, tamno-zelene pantalone, skupocene cipele, zlatan sat... I, katalog: Goran Gavrančić, kuhinje sa imenom!

E, tu leži caka, dugogodišnji reprezentativac, as Dinama iz Kijeva i štoper sa inostranom karijerom sa zamajcem iz Čukaričkog (ne iz Crvene zvezde i Partizana, raritet - igrao i za jedne i za druge!), posvetio se – arhitekturi, izloživši „proizvode” nedavno na Sajmu!

- Prestaneš s fudbalom, počneš da živiš. Dugo sam plivao u šou biznisu, bio zvezda u Ukrajini i Kijevu, velikom gradu, ali... Još 2004. otkrio sam tamošnjim novinarima da ću da se bavim – arhitekturom – raspetljava neobičan životni čvor Goran Gavrančić.

Stara ljubav zaborava nema!

- Završio sam Srednju arhitektonsku školu. Zvali su me Sport Bili, u torbi sam nosio tablu za crtanje, lenjire i – opremu za trening. Otac mi je rekao: arhitekturom možeš da se baviš i sa 40. Logično je bilo da se posvetim fudbalu, međutim, kad sam okačio kopačke o klin, bez obzira na stečenu trenersku B i A licencu, shvatio sam da je tu put završen. Zadovoljan sam, lopta je bila nešto prinudno, vreme je za ono što sam oduvek voleo. Hoću da i tu uđem u Ligu šampiona!

Školovao se u Kijevu...

- Eksterijer, enterijer... Šta osmisliš, izvedeš! Izgleda da je danas bitno da imaš doktorat da bi bio priznat u društvu, kod mene – dela! Uživam privilegiju – neka vrata mi otvara što sam bio reprezentativac, drugovi iz srednje škole ne mogu lako u taj krug projekata... Šteta što sam se bavio sportom, dalje bih dogurao u arhitekturi!

A, počelo je...

- Još dok sam igrao uredio sam stan, uskoro ga izdao, shvatio da mi nije potreban toliki prostor. Za enterijere koristim prirodne materijale - drvo i kamen. Mnogi izbegavaju drvo, zahtevno je, u katalogu sam napisao suštinu - traži ljubav. Bez nje samo si dizajner ili projektant, ali kad znaš kako to i da izvedeš...

Manufaktura je stacionirana u Bajinoj Bašti...

- Imam svoje stolare, izvođače... Radi se ručno, nisu prisutne mašine... Ne bežim ni od modernih tehnologija, takvih enterijera, znam da ih uklopim i sa drvetom. Na Tari sam stvorio „oazu”, pored svoje – uradio i deo kuće saigraču iz reprezentacije. Ne bih o imenima, razumite, ljudi vole diskreciju.

Sve uz specifičan logo...

- Kuhinje ne prodaje, već za njih garantuje – Goran Gavrančić, čovek koji ih je osmislio, prošao kompletnu proizvodnju! Možda „uvedem” i tipske, ljudi rade, ti samo proveravaš... Nedavno sam dobio ponudu za seobu u Ukrajinu, znam da je isplativije, ali... Za sajam sam projektovao rustičnu kuhinju za renomiranu italijansku kompaniju, iznenađujuće je odjeknulo. Pa, Topoli sam „darivao” najlepšu kuću, čovek je mogao da angažuje najboljeg svetskog arhitektu, ne – hteo je samo mene, video da gorim od želje. Pozvao me je Duljaj, svidelo mu se...

(CEO TEKST možete da pročitate u današnjem štampanom ili PDF izdanju Žurnala)