„Vidiš Napulj, pa umreš”

Čuvena italijanska izreka „Vidiš Napulj, pa umreš” najbolje opisuje jedinstvenost naseobine na tirenskoj obali. Kod Italijana, to je ono što se govori ljudima koji po prvi put posete ovaj čudesni grad. Naravno, ova izreka ne treba da zvuči kao pretnja igračima i navijačima Crvene zvezde koji će doputovati u Italiju, nego kao garancija da će se sigurno iznenaditi lepotom i dušom Napulja – bez obzira na konačni rezultat sutrašnje utakmice.

Ali, o čemu se tačno radi? Iako se po medijima Napulj često pominje vezano za njegov nizak kvalitet života ili kao grad sa ozbiljnim problemima sa kriminalom, ono po čemu je, takođe, poznat je jedinstvena kombinacija gradske lepote, morfologije vulkana Vezuva nad Napuljskim zalivom i duha njegovih građana, koji ponosno brane svoj poseban identitet. I sama ljubav prema fudbalskom klubu Napoli prosto je deo duše grada i način na koji se Napolitanci ponose. Oni koji će po prvi put prošetati gradom odmah će primetiti prisutnost te ljubavi po ulicama, zgradama i zidovima grada.

Savršen sažetak suštine života u Napulju je centralni kvart grada „Quartieri spagnoli” (španski kraj). U ovom istorijskom kvartu, čije su uske uličice ukrašene ljubavnim pesmama, mešaju se barokne zgrade, mirisi tradicionalne pice pečene na drva, kao i zvukovi stotina malih motora zbog kojih treba da se vodi računa. A, na jednoj zgradi stoji i legendarni mural Dijega Armanda Maradone oslikan na fasadi, veličine preko deset metara, koji za građane ovog kraja predstavlja „ličnost naroda koji tu živi”, kao i metu za turiste.

Elem, ova strast koja u Napulju karakteriše i oblikuje sve živo ne ograničava se samo na sport. Napulj je grad koji ima vekovnu muzičku tradiciju zahvaljujući sopstvenom žanru „napolitanske šansone”; grad koji je 1889. godine izmislio picu, koja je danas najprodavanije jelo na svetu; i grad koji se može smatrati, bez preterivanja, svetskom prestonicom espresa. Samo u Napulju postoji jedinstveni običaj vezan sa tim pićem: „caffè in sospeso”, doslovno, suspendovana kafa. Radi se o običaju gde osoba plati jednu kafu unapred za bilo koga ko bude naručio espreso i koji će, dakle, popiti kafu na račun te nepoznate osobe.

Pored običaja, Napolitanci su poznati po njihovom sujeverju, ali i verovanju u Svetog Đenara, zaštitnika grada. U gradskoj katedrali (Duomo) sačuvana je njegova krv, svakog 19. septembra ponavlja se ritual, tzv. „Miracolo di San Gennaro” (čudo Svetog Đenara). U ceremoniji koju vodi gradski kardinal, krv sveca koja se nalazi u čvrstom stanju u posebnoj ampuli, prelazi u tečno stanje.

Zbog toga, najsujeverniji Napolitanci obično traže od sveca da im učini neko čudo. I, svakako, to često bude da Napoli dobije italijansku titulu, koja nedostaje skoro trideset godina.

Nije isključeno da će Napolitanci tražiti podršku sveca i za sutrašnji meč. Dok je Crvena zvezda činila svoje malo čudo pobedom nad Liverpulom, pa na neki način preti domaćem timu, Napoli u poslednjem kolu italijanske lige nije mogao više od 0:0 kod kuće protiv Kjeva, poslednjeg na tabeli. Svaka pomoć će biti dobro došla, a vatreni navijači na tribinama San Paola stvaraće atmosferu koja će fudbalere Zvezde podsećati na Marakanu.