Mogu li Delije i Grobari da umanje deficit u klupskom budžetu?

I jedinstvenog, što je izazvalo veliko interesovanje tamošnje fudbalske javnosti i „nateralo” klupsku administraciju da, pored akcija u najavi, obelodani impozantan suficit u poslovanju od četiri miliona evra, u prvih osam meseci 2014. Da bude raritetnije, ne računajući prihode od transfera.

Najviše novca slilo se u kasu Splićana od ulaznica i sponzora, za „kunu manje” od prodaje dresova, šalova i (pre)ostalih brendiranih suvenira; zatim piva, sokova, jogurta, kupaćih gaćica, japanki...

Ozbiljne pare, složićemo se i za mnogo bogatije klubove, zarađene van primarne delatnosti kluba na mah iniciraju pitanje: mogu li ovako finansijski unosne projekte ili barem približne da ostvare i srpski klubovi, pre svih, najtrofejniji: Crvena zvezda i Partizan?  

Umni bi rekli: kad može Hajduk u manjoj državi i u navijački omeđenoj Dalmaciji, za razliku od bezmalo ravnomerno raspoređenih fanova večitih rivala – mogli bismo i mi, u Srbiji.

Zvezdi 573.648 evra

S osmomesečnom posetom od 227.547 gledalaca, uz 4,5 miliona evra sponzorskog benefita od Gasproma, Crvena zvezda bi najpre mogla da utemelji visokobudžetne projekte izvan osnovne delatnosti – loptanja.

Ako je srednja vrednost ulaznica 300 dinara, crveno-beli su prihodovali 68.264.100 dinara.

Partizanu 927.212 evra

Partizan je do kraja avgusta gledalo 82.794 ljudi, u prvenstvu. Pomnoženo, takođe, s prosečnom cenom od 300 dinara proizilazi da je inkasirao 24.838.200 dinara. Crno-beli su u evrokvalifikacijama zabeležili posetu od 45.000 duša, što pomnoženo s prosečnom cenom karata od 1.900 dinara iznosi 85,5 miliona dinara.