IZ PERA DOAJENA: Perke, ili nisi ili jesi lav!

Piše: Pavle Erceg

Ceterum censeo, Jovicu Cvetkovića trebe izabrati za selektora! Ne lobiram, niti menjam stav, izjasnio sam se pre nešto više od mesec dana, procenom da Cvele od ponuđenih kandidata, najviše odgovara "Orlovima" u situaciji kad se još hladi pepeo promašaja sa Vladanom Matićem. Pišem ovo bez nedoumica i sumnje u moju procenu. Toliko o Cvetkoviću, još jednom i za sada.

Kako se inače, odvijaju stvari sa reprezentacijom?

Obećanje o septembarskom izboru selektora, nije ispunjeno...Skupština RSS je istina ozvaničila Dejana Perića kao vršioca dužnosti u "sadašnjem statusu", najavivši da će pri izboru kormilara državnog tima biti od značaja politika EHF o kvalifikacijama kandidata i kako ne treba zaboraviti ni finansijsku situaciju na Obilićevom vencu.

Na prvi pogled, kao da se radi o kupovini vremena, imam nedoumice, čitam li dobro smisao skupštinskih odluka? Pokušavam da proniknem šta se želi, čitajući suštinu planova (uzgred i mojih komentara, kakav me bije glas) između redova? Ima, čini mi se tu dosta krivina!

Pitam se, povezujući pominjanje finansija i zatečeni(ili sadašnji) status Perketa - da li prima i dalje kao Matićev pomoćnik 2.500 evra, ili mu je honorar sada isti kao njegovog prethodnika - pet i po hiljada evrića? Nije svejedno!

Ukoliko je povišica izostala, ipak je i to za petinu više od primanja Cvetkovića kad je svojevremeno dobio mandat u vreme prvih predsedničkih koraka gospodina Marjanovića. Bilo kako bilo, RSS je po svemu danas bogatiji i izdašniji prema selektorima! Ili, ako nema povišice i nije?

Kako stoji stvar sa intencijama EHF? Koliko sam uspeo da dođem do imena vlasnika odgovarajuće licence, na tom spisku je u nas samo šest stručnjaka - Branislav Pokrajac, Zoran Ivić, Ljuba Obradović, Saša Marković, Velimir Petković i jedno veliko igračko ime Nedeljko Jovanović!

Malo se čudim da nema Dragana Đukića i, unapred se debelo izvinjavam ukoliko sam propustio nekoga da pomenem. Mislim da taj kriterijum neće biti striktno poštovan, uz utisak da postoje razmimoilaženja između čela saveza i čela trenerskog esnafa.

Glavno je pitanje, ipak, sudbina Dejana Perića, hoće li biti Pedro ili Pukovnik? Stigmu neiskustva mu je u velikoj meri skinuo sa pleća - Saša Đorđević! Koristim priliku da citiram iz sjajnog teksta Aleksandra Miletića, urednika sportske rubrike Politike, posvećenog Saletu, šta kažu trenerske veličine naše košarke o neophodnim vrlinama trenera. Citiram...

„Broj jedan je da igrači budu spremni da prate trenera. I ako te igrači prate, ako ti veruju, onda je ispunjen prvi preduslov da bi ekipa pobeđivala”...(Željko Obradović)... Ili   "Ono što je osnova u ovom poslu to je da svakog igrača postaviš na mesto na kojem će dati maksimum" (Dušan Ivković). Božidar Maljković se držao recepta legendarnog Aleksandra Nikolića: "Suština je u tome da igraču već na prvom trening pokažeš da znaš deset puta više košarku od njega"!

Kao i Sale, po raskoši golmanskog umeća i vd selektor ima puno pravo da bude Perke nacoinale, ostaje samo da iskaže sposobnost, kako je Napoleon govorio i iz ranca izvuče maršalsku palicu. Na velikom testu je i u nezgodnim okolnostima! Posebno, što jeste i nije selektor u punom smislu odgovorne i vitalne funkcije!

Nestrpljivo, verujem kao rukometna javnost, iščekujem Perićev spisak za mečeve sa Crnom Gorom i Izraelom, bitno je sa kakvim će sastavom raspolagati. Recimo, ima li Stanića? Znam samo jedno, ko ne pobedi u Izraelu, teško će uspešno nastaviti put ka Poljskoj 2016. Mislim da je otuda 2. novembar ključni datum ovog kvalifikacionog ciklusa.

Posebno bih naglasio kako je lopta odgovornosti u dvorištu RSS (čitajte Marjanovića) i eventualni promašaj katastrofalnih posledica po srpski rukomet podrazumeva status - preduzeća u restruktuiranju!

Pa sad, Perke ili nisi ili jesi, lav!

Ceterum censeo...