INTERVJU NEDELjE - Snežana Samardžić Marković: Zdravi savezi, uspešan sport

U očuvanju evropskih, bolje rečeno suštinskih vrednosti sporta, Srbija će imati predstavnika koji odlično poznaje problematika. Snežana Samardžić Marković, direktor Direktorata za demokratiju Saveta Evrope, za pet godina na funkciji ministra omladine i sporta Srbije upoznala se sa suštinom funkcionisanja sistema i izazovima sa kojima se suočava sport ne samo u našoj zemlji.

Snežana Samardžić Marković se rado odazvala pozivu da posle brojnih obaveza u dvodnevnoj radnoj poseti Beogradu za Žurnal govori o izazovima sa kojima se evropski sport susreće u ovom trenutku.

Da li vam brojne obaveze ostavljaju dovoljno vremena da pratite naše sportiste?

- Ne koliko bih volela. Pratim koliko stignem i mogu. Dobar je, čak i bolji nego što je bio. Čula sam da smo u ovoj godini osvojili već 47 medalja, što zaslužuje sve čestitke - istakla je Snežana Samardžić Marković na početku razgovora.

Koliko će vam iskustvo sa ministarske funkcije u Srbiji pomoći u izradi evropske povelje sporta?

- Evropska povelja sporta je, ustvari, dokument Saveta Evrope kog čini 47 zemalja i u mojoj je nadležnosti. Nastala je kao preporuka komiteta ministara Saveta Evrope zemljama članicama kako evropski model sporta izgleda i treba da funkcioniše. I najviše se bazira na sportu kao koheziji. U vreme kad je evropska povelja sačinjena nisu postojali ovoliki problemi. Na poslednjoj konferenciji ministara sporta iz cele Evrope, ne samo iz Evropske unije, održanoj u oktobra u Tbilisiju, dat je mandat Savetu Evrope da izvrši reviziju povelje o sportu.

Da li je to praktično usklađivanje sa savremenim tokovima u sportu?

- Dobijamo signale od Vlada da stvari ne funkcionišu dovoljno dobro, naročito što se tiče bazičnog sporta. Ili je previše skup za roditelje, ili nedovoljno dobro organizovan, pa sve manje dece počinje da se bavi sportom, što postaje i zdravstveni problem. Drugi segment je kako da se iz amaterskog sporta polako prelazi u profesionalni sport, odnosno šta biva sa onima koji ne odu u profesionalce. I kao što postoji koncept učenja tokom celog života, tako treba postoji i koncept za sportske aktivnosti koje će se praktikovati tokom celog života da. I ideja kako to obezbediti. S obzirom na autonomiju sporta postavlja se pitanje ko će to da garantuje - države, nacionalne i međunarodne federacije. Savet Evrope ima instrument koji se zove EPAS, platformu o saradnji zemalja članica. Specifičnost je da mogu da budu članice i nevladine organizacije kao što i jesu razne sportske federacije. Na reviziji ćemo početi da radimo sledeće godine, ne zato što smo dobili mandat, već zato što stvarno postoje problemi.

Tomas Bah je na nedavnoj generalnoj skupštini Evropskih olimpijskih komiteta naglasio da je ugrožen evropski sistem sporta zato što „privatnici” skupljaju krem?

- Mislim da je to vrlo ozbiljan problem. Imamo primer u fudbalu da veliki klubovi pokupuju igrače kako bi imali monopol i smanjili konkurenciju. A, onda ih daju na pozajmicu što je izuzetno nezdravo. Razumem njihovu motivaciju, ali dugoročno gledano sportu to ne donosi dobro. Takođe, iako je slobodan protok ljudi, robe, kapitala, nečeg što je samo po sebi vredno, imamo situaciju imamo situaciju „odliva talenata” što ugrožava sam sport. Potencijalno ugrožava i velike klubove, ako nemaju sopstvenu bazu.

Šta je najveći izazov koji se nameće Savetu Evrope u rešavanju tog problema?

- Treba prepoznati interes države, prepoznati šta države ulažu u sport, jer to je novac građana, poreskih obveznika. I oni žele da se njima taj novac na neki način vrati, da ne pokupe kajmak samo „superklubovi“. Na drugim kontinentima možda ima neko drugi da finansira sport, ali u Evropi država ima značajna ulaganja u sport, na nižem nivou finansiraju lokalne, na višem državne vlasti. Sa druge strane imate ozbiljnu investiciju klubova i saveza, koji ulažu u trenere i igrače. Istovremeno imate roditelje koji investiraju u svoju decu. Sve to treba pomiriti i zajedno se dogovoriti šta je to sa stanovišta Evrope što treba sačuvati, a šta promeniti u povelji o sportu.

Kako pronaći balans između komercijalizacije i osnovnih sportskih vrednosti?

- Po meni najvažnije je očuvati osnovne vrednosti. Novac je bitan, važan da se vrati u sport, između ostalog i ambicija onih koji se bave sportom je da jednog dana uspeju i da zarade, nema počiva samo na idealizmu. Osnovne vrednosti moraju da se sačuvaju inače će sport da propadne. Ne možemo da funkcionišemo po američkom modelu, oni su velika nacija, imaju mogućnosti privatnog finansiranja, svoj specifičan sistem. Evropa je sastavljena od mnoštva malih i velikih država mora da sačuva identitet i vrednosti, i da se odbrani od štetnih uticaja komercijalizacije. Pitate me kako? Nemam sve odgovore, ali revizija će biti dvogodišnji proces u kome će mnogi imati mogućnost da iskažu želje i očekivanja, prvenstveno velike federacije i države, potom i klubovi. Nadam se da ćemo kroz taj dijalog uspeti da sačuvamo kvalitet evropskog sporta, i državni i privatni interes, i očekivanja saveza,  klubova i individualaca.

Da li su reprezentacije lokomotiva sporta u svakoj državi?

- Po mom mišljenju svakako. Ne treba potcenjivati ulogu klubova koji okupljaju, edukuju... Ali ako nema državnih timova sistem nije potpun. Ako reprezentacija vuče i ima dobre rezultate to povratno privlači decu i mlade ljude u sport. Zato, prvenstveno treba raditi na „zdravlju” državnih timova i saveza. Ako savez dobro funkcioniše i klubovima će biti lakše. Ako je obratno, bojim se da je teško očekivati uspeh.

Koji su alati da se izbegnu postojeće anomalije, poput košarkaškog preklapanja takmičenja državnih timova i klupskih pod ingerencijom Evrolige?

- Treba poštovati autonomiju sporta i da države u tom pogledu niti na nacionalnom nivou, niti na nivou multilateralnih organizacija ne treba da se mešaju. Sport sam treba da reguliše te stvari. Nema naredbi, ne možete vi nekom evropskom regulativom obavezati lige da urade nešto, jer to zadire u autonomiju sporta. Ali, preporukom na nacionalnom nivou svakako može da se uradi nešto, da se osnaže federacije. Kad se one ojačaju, onda i lige shvate da postoji viši interes - zaključila je Snežana Samardžić Marković, koja je zajedno sa čuvenim bokserom Vladimirom Kličkom nedavno postala član Dečje fondacije UEFA.