Scena prva: Prokuplje. Godina 2009. Prvi fjučers koji sam sudila. Teren broj tri do reke. Igrala je neka teniserka iz Bugarske. Nje se sećam. Protivnice ne...
Scena druga: Doha. Godina 2010. Moj prvi ATP meč.
Scena treća: Australijski open, meč za titulu. Januar 2018. Voznijacki – Halep. Moje prvo gren slem finale.
Scena četvrta: Finale Dejvis kupa. Novembar 2018. Igrali su Francuzi i Hrvati u Lilu.
Od najniže do najviše stepenice. Sve za devet godina. Bez preskakanja koraka, Marijana Veljović, rođena Kragujevčanka, stigla je do zvanja jednog od najboljih teniskih sudija sveta.
- Tvrdim da se odricanje, rad, konstantno učenje na kraju isplate. Bitan faktor u uspehu je i sreća. I naravno Božija volja. Ali prvenstveno sve zavisi od želje da u nečemu uspete - počela je priču Marijana Veljović za Božićni broj „Sportskog žurnala”.
Od malena je, kako kaže, zaražena tenisom. Bavila se belim sportom, a onda je magični pravougaonik zamenila stolicom pored linije. I sada ima najbolje mesto na svim mečevima.
- Te 2008. sam igrala tenis za fakultet. Na jednom od tih takmičenja trebalo je da se obavi žreb, ja sam se prijavila da izvučem kuglice, a u pomoć mi je prišao jedan momak iz Beograda. Pitao me je zašto ne upišem školu za sudije kada već toliko volim taj sport. Ideja mi se svidela, poslušala ga i u školi bila među najboljima, ako ne i najbolji kandidat te godine. Šansu da sudim u stolici dobila sam već na proleće 2009. kada sam sudila prvi fjučers u Prokuplju.
Iako iza sebe ima značajne poslovne uspehe, u žiži javnosti se našla posle finala Dejvis kupa održanog u novembru. Poseban pečat toj pobedi Hrvata bila je i pesma koju su navijači „vatrenih” pevali Marijani (n.a. pesma Marijana od Dubrovačkih trubadura).
- Nisam bila ni svesna da su mi pevali, tek sam čula melodiju za vreme dodele pehara. Bilo je neočekivano, pa samim tim i simpatično. Hvala im! Ali nisam ja nikakva talija, jednostavno Hrvati su bili bolji i pobedili.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
