Zlatni momci Ribnice na okupu posle četiri decenije

Odbojkaši Ribnice, koji su Jugoslaviju pre četrdeset godina predstavljali u Evropi, okupili su se da bi se podsetili na dane kad je grad na Ibru zbog njih bio na nogama.

Svi živi i zdravi, neki, istina, sa manje kose, a više kilograma. Ozbiljni porodični ljudi, većina njih sa diplomama viših škola i fakulteta, sada pri kraju uspešnih poslovnih karijera.

A, u sportu i dalje kao funkcioneri, treneri, sudije... To su oni momci za kojima su na kraljevačkom korzou uzdisale devojke, a čija je slika pokraj pehara, te davne 1978. godine, mesec dana stajala u izlogu robne kuće ,,Beograd“, u samom centru Kraljeva.

Jer, bili su ekipa Ribnice, osvajači odbojkaškog Kupa Jugoslavije i onda predstavnici te velike zemlje u Evropi, u takmičenju Kupa pobednika kupova.

Ekspresan povratak u elitu

I, tako je to do današnjih dana ostao veliki uspeh kraljevačkog sporta, posebno odbojke. Imao je ovaj klub još uspešnih sezona i uvek bio rasadnik izuzetnih odbojkaša.

Nažalost, prošle sezone je ispao iz Superlige, ali kako je na ovom skupu najavio Mile Mitrović, predsednik skupštine Ribnice, sledi ekspresan povratak u elitu.

Osim što su digli grad na noge, zbog njih je sagrađena prva hala sportova na obali Ibra, popularna „kutija šibica“ i obavljen prvi direktan sportski radio prenos...Jednostavno, bili su sportski junaci koji su od igre na ,,ledini“ stigli do Evrope, do takmičenja u međunarodnoj konkurenciji.

Susret posle 40 godine bio je pun emocija, krenula je priča o klubu koji je postao sinonim za jugoslovensku i srpsku odbojku, koji je osnovan 1954. godine kada su, baš na mestu zvanom ,,ledina“ u Gornjoj Ribnici, tadašnji momci počeli da prebacuju loptu preko mreže.

Prvi trener i igrač bio je nedavno preminuli Dušan Bošković Bole, čovek koji je čitav život posvetio ovom sportu. Umeo je posebno da prepozna telente, pa je tako Ribnica narastala i 1974. godine stigla do saveznog ranga tekmičenja.

Stoga je za njih hitno morala da se podigne, tačnije dogradi nova hala sportova pokraj Ibra i učinili su to tadašnji gradski oci.

A, odbojkaši su samo četiri godine kasnije, na finalnom turniru u Novom Sadu, pobedama nad ekipom Mladosti iz Zagreba, domaćom Vojvodinom i Modričom iz istoimenog grada postali nosioci pehara Kupa Jugoslavije.

Pratili su to Kraljevčani uz radio aparate slaveći pobedu i put odbojkaša u Evropu, na takmičenje u Kupu pobednika kupova. Posle dvostrukog trijumfa nad španskim Industrijalesom iz Madrida, usledio je šlager sa najboljom svetskom ekipom tog vremena, Paninijem iz Modene.

U dvorani nije bilo mesta za sve ljubitelje ovog sporta, Ribnica je izgubila sa 3:2 što govori da su se pokazali kao dostojan protivnik najboljima...

Setili su se, na ovom skupu bivši igrači, još puno događaja od pre četiri decenije, pa i kompleta ,,olovka, rokovnik i kalendar“ iz godine uspeha koji još čuvaju, a koji su, pošto tada nije bio običaj da se sportisti i novčano nagrađuju, dobili u znak priznanja na prijemu kod čelnika u opštini i regionu.

A, povratak najuspešnije ekipe Ribnice na novi sastanak i druženje dogovoren je za dve godine.